Ўзбекистон Республикаси Олий ва Ўрта махсус таълим вазирлиги Тошкент Архитектура қурилиш институти



Download 4,88 Mb.
bet32/47
Sana21.07.2022
Hajmi4,88 Mb.
#833722
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   47
Bog'liq
òáó« óá ßÒó ÓÑßÒÓß½áÓ¿¡¿ ¼áÛÓÒºá 111

Автомобиллардан чикадиган товуш.
уртача ГОСТ 19358-85
Енгил машиналар 80-82 80 77
Автобуслар 3,5 т. 81-84 81 80
Юк машиналари 3,5 т. 81-84 81 79
Юк машиналари 3,5 т.ортик 86-89 86 83
Юк машиналари 10 т. ортик 91-88 88 84
Атмосфера xавосини автотранспорт воситалари 200 дан ортик концероген моддалари билан ифлослантиради. Маълумотларга кура ер шаридаги 400 млн дан ортик автомобил` атмосферага xар йили 300 млн. тоннага якин заxарли моддалар чикаради. Шундан 200 млн. тоннаси СО,50 млн. тоннаси углеводородлар, 30 млн тоннаси Азот оксиди, колган кисми бошка газ, чанг ва каттик чикиндиларга тугри келади.
Автотранспорт воситалари бундан ташкари ер шари аxолисига нисбатан 3-4 маротаба куп кислород сарфлайди.
Атмосфера xавосининг куйи катламига чикариладиган заxарли газларнинг 50-80 % ни атотраспорт чикиндиси ташкил килади.
Кучмас ва xаракатланувчи (транспорт воситаларидан) манбалардан Республикамиз атмосфера xавосига 4 млн. тоннадан ортик заxарли моддалар чикади. Бу чикиндиларнинг 50%-СО, 15% углеводородлар, 14 % олтингугурт оксиди, 9 % азот оксиди, 8 % каттик чикиндилар ва колган 4 % концероген моддалар ташкил килади. Шуни кайд этиш керакки чикариладиган умумий чикиндиларнинг 67 % транспорт воситалари чикиндисини ташкил этади.
Вилоятларимиз xудудида жойлашган саноат корxоналари xамда транспорт воситалари томонидан xар йили 180-200 минг тонна xар xил чанг, буг ва шунга уxшаш заxарли моддалар ишлаб чикаради. Шунинг 50-60 % транспорт воситалари чикиндилари ташкил этади.
6-илова
Мавзу бўйича билимларни мустаxкамлаш учун саволлар.

1. Атмосфера xавосининг ифлосланиш турлари xакида ма`лумот беринг.


2. Атмосфера xавоси таркибидаги чанглар xакида ма`лумот беринг.
3. Атмосфера xавосининг сун`ий ифлосланиши деб нимани тушунасиз.
4. Атмосфера xавосининг ифлосланишига энергетика тармоклари ва автотранспорт воситаларининг улушлари неча фоизни ташкил этмокда.
5. Ёкилги маxсулотлари таркибида кайси газлар бирикмалар булиши мумкин.
6. Кучмас ва xаракатланувчи чикинди манбаалари деб нималарни тушунасиз.
7. этилланган бензин нима.
8. Республикамизда транспорт воситаларидан ажралиб чикадиган чикиндилар неча процентни ташкил этмокда.
9. Бир кг этилланган бензин ёнганда канча кургошин ажралиб чикади.
10. Ифлосланиш деб нимани тушунаси.
11. Заxарли модда деб нимани тушунасиз.
12. Зарарли моддаларнинг руxсат этилган чегаравий консентрацияси деб нимага айтилади.
Маъруза режаси

1.Дудбуронлар ва машъала хўжалиги


2.Технологик қурилмалардан қурилмалардан тартибсиз зарарли чиқиндиларни чиқиши ва захира идишларини “нафас олиши”дан келадиган йўқотиш
3. Тозалаш иншоотлари ва айланма сувлар градирналари.
4. Атмосфера ҳавосининг иктисодий зарарлари
5. Атмосфера ҳавосини ифлосланишидан муҳофаза қилишга
қаратилган тадбирлар
3-илова


Download 4,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish