Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллий университети математика факультети



Download 0,83 Mb.
bet12/21
Sana15.06.2022
Hajmi0,83 Mb.
#672461
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   21
Bog'liq
Bit ishi

2.1.3- § Симметрия методи
Симметрик алмаштиришдан фойдаланиб ясашга дойр масалаларни ечиш
симметрия методи дейилади.
Бу метод билан масала ечишда суралган F х фигура топилди деб фараз
килиб, уни тахминан чизиб куйгандан кейин, буфигуранинг лозим топилган
бирор булаги ёки берилганлардан баъзилари шундай бир укка нисбатан
симметрик алмаштириладики, досил булган f фигура билан Fx фигура
элементлари орасидаги богланишдан фойдаланиб, асосий талабга жавоб
берадиган ёрдамчи Ф фигура топилади. Бу ёрдамчи Ф фигурани масалада
берилганларга таяниб (изланган Fx фигурага Караганда осонрок йул билан)
ясаш ва бу Ф фигурадан изланган Fx фигурага утиш мумкин булиши шарт.
Шу икки талабга жавоб берувчи фигуранинг анализ чизмасида топилиши
билан масалани ечиш плани тузилиб колади. Бу методдан фойдаланишнинг
адамиятли пайти — кандай фигурани кайси укка нисбатан симметрик
алмаштирганда ёрдамчи фигура досил булишини аниклашдир. Масаланинг
шартига караб тахминий фигура баъзан тула, баъзан кисман,
берилганлардан (масалан, нукта, кесма ва тугри чизиклардан) баъзилари
алмаштирилади. Шунингдек, масаланинг осон ечилиши учун симметрия
укини танлаш дам дар бир масаланинг Чунончи, баъзан масалада берилган
тугри чизик ёки кесмалардан бирортасини (ёки изланган фигуранинг
бирорта чизикли элементини) симметрия уки килиб олинса, баъзан
бутунлай бошка тугри чизикни олишга тугри келади.Бу метод билан масала
ечишда яна шуни дам эсда тутиш лозимки, топилган ёрдамчи фугурадан
суралган фигурага утишда ёрдамчи фигурани топишдаги алмаштиришнинг
тескариси бажарилади.


87-чизма.


59-масала. Икки томони ва шу томонлари царшисидаги буряакларининг


айирмаси берилган учбурчак ясанг.Анализ. Изланган учбурчак 87-чизмадаги
ABC учбурчак булиб, унинг ВС = а, АВ = томонлари ва улар каршисидаги
бурчакларнинг айирмаси <р берилган булсин.Берилган о бурчакни чизиш
учун ABC учбурчакни унинг АС томони урта перпендикулярига (s укка)
нисбатан симметрик алмаштирайлик.АВ'С ва АВВ' учбурчакларда: Z BAB' = Z
Л — Z. С — ср булади. ® га тенг бурчакли АВВ' учбурчакда АВ' = ВС — аАВ =
томонлари ва улар орасидаги у бурчак маълум. Демак, бу учбурчакни
(ёрдамчи фигурани) ясаш мумкин.

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish