Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллий университети математика факультети


-§ КУПБУРЧАККА ВА АЙЛАНАГА ГОМОТЕТИК ФИГУРАЛАР



Download 0,83 Mb.
bet20/21
Sana15.06.2022
Hajmi0,83 Mb.
#672461
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   21
Bog'liq
Bit ishi

2.4.4-§ КУПБУРЧАККА ВА АЙЛАНАГА ГОМОТЕТИК ФИГУРАЛАР
Теорем а. Хар цандай. купбурчакка гомотетик фигура берилган
купбурчакка ухшаш купбурчакдир. 120-чизма.

120-чизма.


Исбот. ABCDE бешбурчакни (120-чизма) 5 марказга нисбатан k коэффициент
билан гомотетик алмаштириш талаб этил-син. Л, В, С, D ва нукталарга
гомотетик нукталар мос равишда А', В', С', D' ва Е' булсин. Гомотетияда кесма
яна кесмага алмашгани учун берилган ABCDE бешбурчак A' B'C'D'E'
бешбурчакка алмашади. Илгари курилган хоссаларга асосан: _ SB ' _ SC' _ S D
' _ S E ' _ , SA ~ SB ~ S C ~ SD ~~ SE — i«l> А'В' II AB, B'C' II BC, C D ' II CD, D'E'
|| DE, E'A' || EA. (2)
(2) муносабатга асосан ABCDE ва A'B'C'D'E' бешбурчакларда мос ички
бурчаклар бир-бирига тенг. Демак, (1) ва (2) ларга кура А'В'С'D'E' сл ABCDE.
73-масала. Берилган ABC учбурчакни, унинг А учига нисбатан k = + - ^
коэффициентлар билан гомотетик алмаштиринг.
Ечиш. Учбурчакнинг ва учларини марказга нисбатан k = у коэффициент
буйича алмаштириб, В' ва С' нукталарни топамиз (121-чизма). Л, В' ва С'
нукталарни кесмалар ёрдамида узаро туташтириш натижасида ABC
учбурчакка гомотетик изланган АВ'С' учбурчак досил булади. 12 1-чизма.
Агар ва нукталарни марказга нисбатан k = -----g- буйича алмаштирсак, АВ"С"
учбурчак досил булади. Бу алмаштиришларни куйидагича ёзиб куямиз:
Г [Д АВС\1 = АВ'С', г [ Д АВС\~д Т = АВ"С".
74-масала. Берилган ABC учбурчакни унинг ичида берилган S нуцтага
нисбатан k = ± коэффициентлар буйича гомотетик алмаштиринг (122-чизма).
Берилган S нуктани учбурчакнинг А, В, С учлари билан туташтириб, уларни k
— -т~ коэффициент буйича алмаштирамиз; досил булган А', В', С' нукталарни
узаро туташтирсак, ABC учбурчакка гомотетик мос А'В'С' учбурчак досил
булади. А', В', С' нукталардан дар бирини S марказга нисбатан симметрик
алмаштиришдан досил булган А", В", С" нукталарни узаро туташтиришдан
эса ABC учбурчакка тескари гомотетик мос иккинчи А"В"С" учбурчак досил
булади . Шундай килиб, бу масаланинг жавоби сифатида цуйидаги-
ларни ёзиб цуя оламиз: Г [Д АВС\* = Д А'В'С', С [Л A'B'C']s = Д А"В"С", Г[ДЛ5С]
Л = АА"В"С".
Топшириц
Хосил булган учбурчакларнинг юзлари берилган учбурчакнинг юзидан неча
марта кичик?
75-масала. Ихтиёрий вазиятда берилган икки ухшаш учбурчакни перспектив
жойлаштиринг. Берилган ухшаш учбурчаклар ABC ва А ’В'С'
учбурчаклар булсин. Аввал, берилган учбурчаклар мос томонларининг
нисбатини топиб, ухшашлик коэффициентини аниклаймиз: k =А' В' Бунда k
=0,5 деб фараз Сунгра, текислик- АВ Килайлик. Fl' С' нинг ихтиёрий S
нуктасини ухшашлик маркази сифатида Кабул килиб, учбурчаклардан
бирининг, масалан, каттасининг учларини S нукта билан туташтирамиз.
ABC учбурчакнинг учини масалан, нуктани k — 0,5 коэффициент
буйича алмаштириб, А" нуктани топамиз. Сунгpa: A"D || АВ ни утказиб, A'D
нинг SB билан кесишган В" нуктасидан В"Е [| ВС тугри чизик утказамиз. В"Е
нинг SC билан кесишган нуктасини С” билан белгилаймиз. Шу топилган А",
В", С" нукталарни кетма-кет туташтирсак, гомотетияда ABC учбурчакка мос
учбурчак досил булади. (А нуктани ушбу AB'.A'B' — SA'.SA" пропорция
ёрдамида топиш дам мумкин.) I*. Бир текисликда ётиб, бир-бирига тенг
булмаган параллел икки кесма берилган Шу кесмалардан бирини
иккинчисига утказувчи гомотетия маркази ва коэффициентини топинг.
II*. Олдинги топширикда берилган икки кесмадан бирини узига параллел
долатда кучирилса, уларнинг гомотетия маркази ва коэффициентида узгариш
буладими ва кандай узгариш булади?
III. Икки ухшаш учбурчакнинг бир-бирига гомотетик мос ёки мос эмас-
лигини кандай аниклаш мумкин?
IV 123-чизмадаги А'В'С' учбурчакнинг долатини узгартмасдан, ABC
учбурчакни унга перспектив жойлаштиринг.
Бу долда ухшашлик коэффициенти кандай булади?
V. Берилган ABC учбурчакни унинг ичида ва ташкарисида берилган
бирор S нуктага нисбатан k = 2; — т р — 2; -у коэффициентлар буйича
гомотетик алмаштиринг.
VI. Берилган ABC учбурчакни унинг А, В, учларига нисбатан k = 1; 2; — 3
коэффициентлар буйича гомотетик алмаштиринг.
VII. Берилган ABCDE купбурчакни унинг: а) учига нисбатан, б) бирор ташки
нуктага нисбатан, в) бирор ички нуктага нисбатан k = 1; — 1; 0,5; 2; — 2
коэффициентлар буйича гомотетик алмаштиринг
VIII. Ихтиёрий вазиятдаги икки ухшаш купбурчакни перспектив
жойлаштиринг


Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish