Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллий университети математика факультети



Download 0,83 Mb.
bet17/21
Sana15.06.2022
Hajmi0,83 Mb.
#672461
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   21
Bog'liq
Bit ishi

2.4.1.ГОМОТЕТИЯНИНГ ТАЪРИФИ
ВА НУКТАНИ ГОМОТЕТИК Акслантириш
1-таъриф. 5 нуцта ва k =/= 0 сон берилган булса, S дан бошца х,ар цандай М
нуцтага куйидаги шартларни цаноатлантирувчи М' нуцтани мос келтирувяи
алмаштириш гомотетик алмаштириш ёки гомотетия деб аталади: 1) М' нукта
SM тугри чизикда ётади; 2) SM':SM = \k\ ёки SM' = \k\SM ;
3) k мусбат булганда, М ' ва М нукталар S нуктадан бир тарафда ётади; k
манфий булганда эса М' ва М нукталар S нуктадан турли тарафларда ётади.
М ' нукта М нуктага гомо­етик мос (ёки, кискача, гомотетик) нукта деб
аталади. 118-чизмада М ' нукта М нуктага k = мусбат коэффициент SM" билан, М" нукта эса М нуктага kx — — манфий коэффициент билан гомотетик мосдир.Бундаги S нукта гомотетия маркази ва k эса гомотетия коэффициенти деб аталади.
Гомотетия маркази — S уз-узига алмашади деб кабул этилади. М нуктани S
марказга нисбатан берилган k ф 0 коэффициент буйича гомотетик
алмаштириб, М' нуктани досил килиш— гомотетия (ёки ухшаш алмаштириш)
дейилади ва уни кискача куйидаги символ билан курсатишни шарт киламиз:
Г И ] * = М'. булган долдаги гомотетик алмаштириш тугри гомотетия дейилиб,
бу долда 5 марказ тугри гомотетия маркази (ёки ташки ухшашлик маркази)
дейилади; &«<0 булган долдаги гомотетик алмаштириш эса тескари
гомотетия дейилиб, бундаги S марказ тескари гомотетия маркази (ёки ички
ухшашлик маркази) деб аталади.
2-таъриф. F фигурани ташкил этувяи %амма нуцталарни берилган S
марказ ва берилган k ф 0 коэффициент билан гомотетик алмаштиришдан
jfосил булган нуцталар туплами F фигурага г о м о т е т и к (перспектив
ухшаш) ф и г у р а дейилади ва F' билан белгиланади. Биз буни символик
равишда куйидагича ёзамиз: Г [F\*=Fr- Нуктани гомотетик алмаштиришга
мисоллар.
118-чизмада берилган М нуктани ундаги 5 марказга нисбатан k — 2
коэффициент буйича алмаштиришдан досил булган УИ, нукта 5 ^ ! = 2SM
талабга жавоб беради ва М г нукта SM тугри чизикда ва М нукта билан S дан
бир тарафда ётади. Шунингдек, М ва М х нукталарни 5 марказга нисбатан
турли коэффициентлар билан гомотетик алмаштирилса, куйидагича булади
(118-чизма): г [М]1^М2; Г [М]* = М,; _1_ Г [ Ж ] 7 ^ / И 4; Г =г [М]** =MS; Г
Их]'2 =М2; Г[М]-2 = М6; 1
Топширик
Агар M lt М % М3, Mi, М 5 нукталар гомотетия маркази 5 дан чиккан
нурда ётиб SMx — Л4,М2 = М2М 3 = -g M3Mt = 3MtMb булса, бу нукталар­
дан дар бирини иккинчисига гомотетик алмаштирувчи гомотетия коэффи-
циентини топинг.
1) Гомотетия бир цийматли алмаштиришдир, яни ушбу алмаштиришдаги:
М' образга биттагина М прообраз мос келади ва аксинча Хакицатан, агар
текисликнинг бирор М нуктасига М ' нуктадан бошка яна бирор нуктаси
гомотетияда мос келади деб фараз цилсак, бу долда куйидаги
муносабатлар мавжуд булади: Бу эса Mj ва М' ларнинг биттагина
нукталигини курсатади.
Шунинг учун гомотетия — бир кийматли алмаштириш булади.
2) Бирор S марказга нисбатан бажарилган дамма гомотетиялар туплами
шу гомотетияларни купайтиришга нисбатан коммутатив группа тузади. Буни
курсатиш учун § 23 даги группалар аксиомаларини гомотетияга нисбатан
татбик этиш керак. I. Г [-М]*1 = (Л) ва Г [М'\J2 = М ” . . . (В) маълум булсин.
(Л ) дан 5, М, М! нукталар бир тугри чизикда ва (В) дан 5, М', М" нукталар
дам бир тугри чизикда ётганлиги аник. Аммо бошка-бошкадек сезилган бу
иккита тугри чизиклар иккита умумий 5 ва М' нукталарга эга. Демак, улар
битта тугри чизикдан иборатдир. Шунинг учун 5, М, М" нукталар дам ана шу
бир чизикда ётади. SM' , , , SM" , . SM" SM'келиб чщади. Бу эса М" нуктанинг
М нуктага 5 марказга нисбатан k = k1-k2 коэффициент буйича гомотетик
эканини курсатади.

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish