Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги м. Шарипов, Д. Файзихўжаева



Download 4,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/99
Sana13.07.2022
Hajmi4,91 Mb.
#787228
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   99
Bog'liq
mantiq 21 7 bet

Ташшогия 
ҳам шу коиданинг бузилиши натижасида содир 
булади. Бунда аникланувчи тушунчадан унинг мазмунини очиш 
учун фойдаланилган бўлади. Масалан, «Тамагир тамагирлик 
килувчи кишвдир», десак, тавтологияга йўл кўйган бўламиз.
г) 
Таъриф иложи борича инкор шаклида бўлмаслиги керак. 
Акс ҳолда предметга хос бўлган белги ўрнига унда йўк бўлган 
белги курсатилади. Масалан, «Онг моддий эмас», деган таъриф 
«онг» тушунчасининг мазмунини яхши очиб бера олмайди.
Т А Ъ Р И Ф Л А Ш Г А Ў Х Ш А Ш М А Н Т И Қ И Й У С У Л Л А Р
Билиш жараёнида 
таърифлашга ўхшаш усуллар 
хам
ишлатилади. Улардан тушунчани таърифлашнинг юкорида 
биз кўриб чиккан турларини кўллаш мумкин бўлмай кол- 
ганда ёки унга зарурият бўлмаганда фойдаланилади:
а) таърифлашга ўхшаш усуллардан бири тушунчани унга 
қарама-қарши бўлган тушунча оркали таърифлашдир. Бу 
усул билан одатда категориялар мазмуни очиб берилади. 
Масалан, «Онг материянинг миямиздаги инъикосидир»;
в) 
тасвирлашда тушунчанинг мазмуни у акс эттирувчи 
предметнинг баъзи ташки белгилариии кўрсатиш оркали 
аникланади. Бадиий асарларда табиат манзараларини, пер- 
сонажларнинг портретларини чизиш, содир бўлган бирорта 
вокеанинг баён этилиши тасвирлашга мисол бўлади;
с) тавсифлаш ёрдамида предметнинг баъзи бир муноса- 
батдаги мухим тур белгилари курсатилади. Бунга мисол килиб 
бирорта шахсга берилган тавсифномани кўрсатиш мумкин. 
Тафовуглаш, осгенсив таърифлаш каби усуллар хам мавжуццир. 
Таърифлаш - билишда катга ахамиятга эгадир. У қискд 
холда предмет хакида яхлит фикр, тасаввур хосил килишга 
имкон беради. Лекин предмет ҳақида фикр юритганда у билан 
чекланиб колиш мумкин эмас. У, албатта, билиш жараёнида 
бош ка билимлар 
ёрдамида 
конкретлаш тирилиш и, 
чукурлаштирилиши зарур. Ана шундагина тушунча ифода 
этувчи предмет хакидаги тасаввур аник, тўлароқ бўлади.


Тушунчанинг ҳажмида маълум бир умумий белгига эга 
булган предметлар тўплами-синф акс этади. Синфлар 
устида бир қанча мантикий амалларни утказиш, хусусан, 
уларни қўшиш (бирлаштириш), кўпайтириш (кесиштириш) 
хамда берилган синфга тўлдирувчи ҳосил қилиш (синфни 
инкор этиш) мумкин. Бу амалларни бажариш янги синфлар 
ва демак, янги тушунчалар х,осил килишга олиб келади. 
Уларни символик тарзда ифода килиш учун куйидаги 
белгилардан фойдаланамиз:
А, В, С, Д,... - лар ихтиёрий синфлар;
I - универсал синф;
О - бўш синф;
и - синфларни қўшиш белгиси; 
п - синфларни кўпайтириш белгиси;
А1 (А эмас) - А синфини тўлдирувчи (инкор этувчи). 
Шунингдек, амалларни шаклий тарзда ифодалашда 
универсал синфни тўғри тўртбурчак, бошқа синфларни 
доиралар билан белгилаймиз.

Download 4,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish