Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги м. Шарипов, Д. Файзихўжаева



Download 4,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/99
Sana13.07.2022
Hajmi4,91 Mb.
#787228
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   99
Bog'liq
mantiq 21 7 bet

И Л М И Й И Н Д У К Ц И Я
Илмий индукция эхтимолий хулоса чикаришнинг шун­
дай турики, унинг асосларида бирорта белгининг бир синф­
га мансуб предметларнинг бир қанчасида такрорланиши 
кайд этилиши билан бир каторда, у белгининг сабабий 
алоқаси хакида хам маълумот мужассамлашган бўлади ва 
улар хулосада берилган предметлар синфига нисбатан хосил 
килинган фикрда ўз аксини топади.
Оммабоп индукциядан фаркди ўларок, илмий индукцияда 
бир синфга мансуб предметларда такрорланувчи белги шун­
чаки кайд этилиб колмасдан, балки у хакида тўлароқ маълу­
мотга эга бўлиш, унинг мавжуд бўлиши сабабини аниклаш 
учун предметнинг бошка белгилари билан булган алокалари, 
хусусан, сабабий боғланишлари ўрганилади. Ана шунинг учун 
хам, яъни ходисаларнинг сабабини аниклашга, уларни ифода 
этувчи қонунларни очишга қаратилгани учун ҳам тўликсиз 
индукциянинг бу турини илмий индукция деб аташади.
Маълумки, илмий билиш фаннинг бош мақсади ўрганилаёт- 
ган объектни тавсифлайдиган қонунларни очиш оркдли унинг 
(объектнинг) табиатини, мохиятини тушунтирищдан иборат. Бу 
эса, биринчи навбатда, ҳодисанинг (ёки унинг белгисининг) 
мавжуд бўлиш сабабини аниқпашни тақозо этади.
Шуни айтиш керакки, сабабий алокадорлик ходисалар 
ўртасидаги умумий боғланишларнинг бошка турлари (ма­
салан, таркибий, функционал, генетик богланишлар) каби 
ходисаларнинг табиатини белгилайди. Ана шунинг учун 
хам сабабий алокадорликни ўрганиш ходисаларнинг


мохиятини тушуниш, турли жараёнларни олдиндан кўриш, 
янгиликлар яратиш имконини беради.
Сабабий алокадорликни аникдаш анча мураккаб иш, 
чунки у борликда юкорида кайд этиб ўтилган ҳодисалар 
ўртасидаги умумий алокадорликнинг бошка турлари билан 
биргаликда мавжуд. Уни илмий билишда «тоза» ҳолда 
ажратишга қаммавақт қам осонликча эришиб булмайди. 
Бунинг учун сабабий алокадорликнинг табиатини, хусу­
сиятларини яхши билиш керак.
Сабабият 
(каузаллик) икки ҳодиса уртасидаги зарурий алока 
бўлиб, муайян шароитда улардан бири (сабаб-ходиса) иккин- 
чисини (окнбагни) келтириб чикаради. Унинг мухим хусусият­
лари куйидагилар: 1) алоканинг умумийлиги; 2) вактдаги 
изчиллиги, бирин-кетинлиги; 3) алоканинг зарурий тавсифи;
4) сабаб ва оқибатнинг бир маъноли боғланшдда булиши.

Download 4,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish