Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги м. Шарипов, Д. Файзихўжаева



Download 4,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/99
Sana13.07.2022
Hajmi4,91 Mb.
#787228
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   99
Bog'liq
mantiq 21 7 bet

1
ABC
х, У, z
2
А
X
3
В
V
Эхтимол, С ҳолат z нинг сабабидир.
Қолдиклар методини куллаш натижасида гелий, руби­
дий каби кимёвий элементлар, Нептун планетаси топилган 
ва бошка турли соҳага оид кўп ҳодисалар аникланган.
Бу методни куллаганда мухокама юритиш жараёнининг 
кандай кечишини Нептун планетасининг кашф этилиши ми- 
солида кўриб чикамиз. Уран планетасининг ҳаракатини куза- 
тар эканлар, олимлар унинг хдеоблаб чикдлгандан кўпроқ 
микдорда огишган орбита бўйлаб ҳаракат қилишини қайд 
этганлар. Маълумки, планетанинг оғишиш микдорининг бир 
кдеми унга шу пайтгача маълум бўлган планет аларнинг таъ­
сир ўтказиши билан боғлик. Қолган кдемининг эса бошка 
бир куч таъсирида бўлаётганини бу ерда тушуниб олиш ки­
йин эмас. Олимлар, шу пайтгача номаълум планета мавжуд 
бўлиб, ана шунинг таъсирида Уран планетасининг огишиш 
микдори кўпаяёгган бўлса керак, деган тахминий фикр бил- 
диришган. Орадан маълум бир вакт ўтгавдан кейин Леверье 
хдеоблаш йўли билан янги планетанинг - Нептуннинг жой- 
лашишини айтиб беради. Нихоят И.Галле 1846 йили янги 
курилган телескоп ёрдамида уни осмон сферасидан топади.
Агар Уран планетасига таъсир этувчи планеталарни А,
В, С лар, Уран планетасининг умумий огишиш микдорини 
ташкил этувчи кисмларини а, в, с, d билан белгилаган 
холда, оғи шиш нинг а микдорини — А планетаси, в 
микдорини — В планетаси, с микдорини - С планетаси 
таъсири билан боғласак, унда d микдори «Қандайдир 
номаълум X планетаси мавжуд бўлиб, ана шунинг таъсирида 
вужудга келса керак», деган хулосани хосил килувчи 
муҳокаманинг амалга ошаётганини кўрамиз.
Унинг формуласи куйидагича бўлади:
А, В, С лар а, в, с, d ларни келтириб чикаради.


А а ни келтириб чикаради.
В в ни келтириб чикаради.
С с ни келтириб чикаради.
Эҳтимол, қандайдир X мавжуд бўлиб, у d ни келтириб 
чиқараётган бўлса керак.
Демак, колдиклар методи моҳиятини шундай ифодалаш 
мумкин: 

Download 4,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish