Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги м. Шарипов, Д. Файзихўжаева



Download 4,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/99
Sana13.07.2022
Hajmi4,91 Mb.
#787228
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   99
Bog'liq
mantiq 21 7 bet

У ' c. v т
______
b v c
b v d v n
а 
у
с V т
Масалан:
Агар тергов килинаётган шахс жиноятга бевосита ало- 
қадор оўлса, у қаттиқ жазоланади.
Агар тергов килинаётган шахс жиноятга бавосита ало- 
қадор бўлса, у енгил жазоланади.
Агар тергов килинаётган шахс жиноятга алоқадор 
бўлмаса, у озод килинади.


Тергов килинаётган шахс жиноятга ё бевосита, ёки 
билвосита алоқадор, ёки мутлако алокасиздир.
Демак, тергов килинаётган шахс ё каттик жазоланади, 
ёки енгил жазоланади, ёки озод килинади.
Бу мураккаб конструктив трилемма кўринишидаги ху­
лоса чикаришдир.
Шартли-айирувчи хулосалаш масалани хал килишнинг 
бир неча услуллари мавжущшгини, буларнинг хар бири турли 
окибатларни келтириб чикаришини аникдаб беради. Соҳиб- 
қирон Амир Темур таьбири билан айтганда, бу оқибатлардан 
кайси бири давлат ва улус манфаатларига мос бўлса, яъни 
«савоблироқ ёки кам хатарли бўлса», шуниси танлаб олинади.
МУЛОҲАЗАЛАР МАНТИҒИ
Классик (мумтоз) мантик символик'-мантик йўналиш- 
ларидан бири бўлиб, унда, худди анъан'&ййй мантикдаги 
сингари, хдр бир мулоҳаза иккита мантикий киймат (чин 
ёки хато)дан бирига эга, деб хисобланади. Мулохазалар 
мантиғи классик (мумтоз) мантикнинг энг оддий бўлимидир. 
Бу мантикий тизимнинг урганиш объектини мулохазалар 
устидаги амаллар ташкил этади. Мулохаза эса чин ёки 
хато, деб бахоланадиган гапдан иборат.
Мулохазаларнинг иккита тури: оддий ва мураккаб му­
лохазалар фарк килинади. Оддий мулохаза деб уни ташкил 
этувчи кисмлар мулохаза бўла олмайдиган фикрга айтила­
ди. У, одатда, кисмларга (бошқа мулоҳазаларга) бўлин- 
майдиган мантикий объект, деб кабул килинади. Масалан, 
«Форобий Ўрта асрнинг буюк мутафаккиридир», деган 
мулохаза оддий мулохазадан иборат. Оддий мулохазалардан 
мантикий боғламалар (конъюнкция, кучли ва кучсиз 
дизъюнкциялар, импликация, эквиваленция ва инкор) 
ёрдамида мураккаб мулохазалар курилади. М асалан, 
«Форобий Қадимги грек фани ва маданиятини чукур 
ўрганган, мантик илми тараккиётига катта х,исса кўшган 
мутафаккирдир», деган мулохаза мураккаб мулохаза бўлади. 
Мураккаб мулохазаларнинг мантикий киймати (чин ёки 
хатолиги) уларни ташкил этаётган оддий мулохазаларнинг 
мантикий кийматига ва мантикий боғлама маъносига боғлиқ.
Мураккаб мулохазаларнинг таркиби мулохазалар ман- 
тига тили деб аталадиган махсус формаллашган тил1 ёрдами­
да тахдил килинади. Формулалар увда мухим ўрин эгаллайди.
1 Бу тил алфавита 3-мавзуда берилган.


Мулоҳазалар мантиғи формулаларини индуктив йўл 
билан аникдаш қуйидаги ҳолатларга эътиборни қаратишни 
тақозо этади: 1) ҳар қандай пропозиционал ўзгарувчи 
формуладир; 2) агар р - формула бўлса, унда "|р (р эмас) 
ҳам формуладир; 3) агар р ва q - формулалар бўлса, pAq, 
pvq, pvq (v -кучли дизъюнкцияни билдиради), р —»q, р<-Н} 
лар ҳам формулалар хисобланади.
Қайд этилган коидалар у ёки бу ифоданинг мулоҳазалар 
мантиғи формуласими ёки йўқми (тўғри қурилган формулами 
ёки йўқми?) эканлигини аниклаш учун етарли ва зарурдир.
Мулоҳазалар мантигидаги мавжуд формулаларни учта турга 
ажратиш мумкин. Биринчиси 

Download 4,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish