Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги абу райхон беруний номидаги


Нефтнинг кислород сақловчи бирикмалари



Download 9,31 Mb.
bet98/121
Sana24.02.2022
Hajmi9,31 Mb.
#213894
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   121
Bog'liq
Нефть газ кимёси 2015 қўлланма

8.1.3. Нефтнинг кислород сақловчи бирикмалари

Кислород сақловчи бирикмалар нефть таркибида жуда кам 1,0% (масс.) атрофида бўлиши мумкин. Нефтни кислородли компонентлари: кислоталар, феноллар, кетонлар ва эфирлар бўлиб, кам ҳолларда лактонлар, ангидридлар, фуран бирикмалари бўлиши мумкин. Ушбу моддалар кислородли бирикмаларнинг турли синфларига мансуб бўлиб, уларниннг тузилиши нефтни ушбу фракциясидаги углеводород тузилишига мансуб бўлади. Кислород сақловчи бирикмаларнинг асосий қисми юқори қайновчи фракцияларда бўлиб, керосин фракциясидан бошланади. Добрянский маълумотларига кўра, кислород миқдорининг 90–95% и смолалар ва асфальтенларга тўғри келади.


Бестужевни умумлаштирилган маълумотларига асосан, нефтни кислород сақловчи бирикмаларида нормал тузилишга эга бўлган С1–С24 кислоталар, изо тузилишга эга бўлган С4–С7 алифатик кислоталар (1-метил-, 3-метил ҳосилали ва 1-этил ҳосилали), С11–С15 изопреноид кислоталар, циклопентанкарбон кислоталар ва уларни моно-, ди- ва триметил ҳосилали гомологлари, циклогексанкарбон кислота ва уни моно- ва триметил ҳосилали гомологлари ҳамда турли циклопентилсирка кислоталар ва циклопентилпропион кислоталар, С8– икки асосли алифатик ва ароматик кислоталар, С3–С6 алифатик ва С13 – С15 циклик кетонлар, ҳамма (уч) крезоллардан иборат, турли ксиленоллар ва -нафтол ҳамда бошқа мураккаб тузилишли бирикмалардан иборат феноллар мавжуддир.


Нефть кислоталари

Ушбу термин охирги вақтда кўп қўлланилиб, нефть ва унинг фракцияларига кирувчи ҳамма кислоталар тушунилади.


Буни нафтен кислоталардан фарқлаш лозим. Циклопентан– ва циклогексанкарбон кислоталари охирги терминга оиддир. Нефтнинг ўрта ва юқори фракцияларида учрайдиган кислоталар, асосан, нафтен кислоталардан иборатдир.


Феноллар

Феноллар, кислород сақловчи бирикмалар ичида нефтдаги миқдори бўйича кислоталардан сўнг иккинчи ўринда туради. Нефть таркибида фенолнинг миқдори кўп эмас. Оғир маҳсулотлар ичидан фракция ҳолида полициклик феноллар ажратиб олинган.




Эфирлар

Эфирларнинг асосий массаси 3700С дан юқорида қайновчи фракцияда мавжуд бўлиб, оғир қолдиқларнинг 1,3% миқдорини ташкил қилади. Эфирлар тўйинган характерга эга.


Кетонлар, лактонлар, фуран бирикмалар нефть таркибида жуда оз бўлади.

Download 9,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   121




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish