Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги абу райхон беруний номидаги


Мойловчи-совитувчи суюқликлар (МСС)



Download 9,31 Mb.
bet34/121
Sana24.02.2022
Hajmi9,31 Mb.
#213894
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   121
Bog'liq
Нефть газ кимёси 2015 қўлланма

Мойловчи-совитувчи суюқликлар (МСС). МСС ни асосий қўлланилиши – метални қирқишда ҳосил бўлаётган иссиқликни илиб олиш, металларга ишлов беришни осонлаштириш ва ишлов бераётган инструментнинг металларни қирқишда ҳамда уларни прокатида катта кучланиш вужудга келиши (масалан, токар станокида металл қирқилганда, қиринди ажралаётганда ҳарорат 15000С га ва босим 4000 Па га етиши мумкин) оқибатида ейилишдан ҳимоялаш.
Уч типдаги МСС лар мавжуд, булар – мойли, сув-мойли ва сувли.
Техник углерод (аввалги номи– қурум) бу углероднинг юқори дисперсли концентрати бўлиб, резинотехник буюмлар ва шиналарда тўлдирувчи сифатида, лак-бўёқ ва полиграфия саноатида қора пигмент сифатида, портловчи моддалар, рентгенографик контраст кукунлар ва шу кабилар ишлаб чиқаришда қўлланилади.
Техник углерод ишлаб чиқариш хом ашёси сифатида нефтни қайта ишлаш иккиламчи дистиллатлари бўлмиш юқори ароматлаштирилган (ароматикалар– 80-85% гача), юқори ҳароратда қайновчи (360÷4500С) дистиллатлар хизмат қилади.
Техник углерод олишнинг асосий услуби – печли бўлиб (умумий ишлаб чиқаришнинг 90% ини ташкил қилади), унда хом ашё махсус реактор– печларда 1200-20000С гача қиздирилади ва жуда кам вақт (0,01-0,07 с) ичида дисперс углерод ҳосил қилиб парчаланади. Хом ашё таркиби ва технологик режимга боғлиқ ҳолда техник углерод таркибига қуйидагилар киради: углерод 90÷99% (масс.), водород (0,3÷0,8%), хемосорбиланган кислород (0,1÷7,0%), олтингугурт (1,5% гача) ва минерал қўшимчалар (0,5% гача).
Техник углероднинг сифат кўрсаткичини аниқловчилари – солиштирма юза (м2/г), мой сиғимини баҳоловчи заррачалар структуравийлиги (см3/г) ва дисперслиликдир.
4 БОБ. НЕФТЬ ВА НЕФТЬ МАҲСУЛОТЛАРИНИНГ
ФИЗИК-КИМЁВИЙ ХОССАЛАРИ
Нефть, унинг маҳсулотларини физик-кимёвий хоссаларига, уларни физик хоссаларини характерловчи ва уларни кимёвий таркиб билан боғлиқлигини, яъни нефть маҳсулоти истеъмолчи томонидан ишлатилганда, ўзининг химмотологик хоссаларини киритадилар.



Download 9,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   121




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish