Ўзбекистон республикаси ќишлоќ ва сув хўжалиги вазирлиги


Функционал ўзаро ћамжићатлик мураккабликлари



Download 0,77 Mb.
bet61/83
Sana21.06.2022
Hajmi0,77 Mb.
#689550
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   83
Bog'liq
r4sxim

2. Функционал ўзаро ћамжићатлик мураккабликлари. Бу ихтилофларнинг энг пинћона сабабларидан биридир. Келишмовчи томонлар мећнат фаолиятининг табаќалашуви ва кооперацияси билан боѓлиќ бўлган ягона функционал муносабатларга киритилган шахслар ва гурућлар бўлади. Кузатувларнинг кўрсатишича, кўпинча алоћида фаоллик кўрсатувчилар келишмовчиликка борадилар. Бировларнинг бошќаларга ќараганда иш билан камроќ банд бўлиши ёки ишламаслиги ихтилофли вазиятлар келиб чиќишга сабаб бўлиши кузатилган. Бу ўринда асосий нарса ќуйидаги зиддиятдир: мећнат фаолиятининг табаќаланиши ва кооперацияси ќанчалик мураккаб бўлса, одамларнинг бу фаолиятга муносабати ќанчалик фаолроќ ва масъулиятлироќ бўлса, тўќнашувлар имконияти ћам шунчалик эћтимолдан холи бўлмайди.
3. Ролли зиддиятлар. Ташкилий-мећнат муносабатларида зиддиятли вазиятлар кўпинча шахслар ва гурућлар бажарадиган роллар билан вужудга келтирилади, яъни ролли ихтилоф содир бўлади. Унда икки жићат объектив ва субъектив жићатлар мавжуддир. Объектив равишда турли ќарама-ќарши маќсадларга ва шахсларнинг турлича муомала усулларига эга бўлган роллар мавжуд бўлади. Масалан, ишлаб чиќарувчилар ва истеъмолчилар, асосий ва ёрдамчи ишлар билан банд бўлган ишчилар ўзаро турли масъулият даражаси, маќсадларнинг номувофиќлиги, ќаттиќ боѓлиќлик ва расмийлик билан алоќада бўладилар. Бу ерда бир томоннинг муайян ћатти-ћаракатлари бошќасига ё жиддий зарар ёки мућим фойда келтиради. Ролли асосдаги ихтилофли вазиятнинг мућим хусусиятларидан бири – субъектларнинг муайян ћатти-ћаракатларга ќаратилганлигидир.
Ќарама-ќарши вазифалар ва функцияларни бажарувчи ташкилий-мећнат муносабатларининг субъектлари бир-бирларининг роллари хусусида ўз тасаввурлари ва ќарашларига эгадирлар. Агар бир томоннинг ўз ролини бажариши мазкур рол ћаќидаги бошќа томоннинг тасаввурига тўѓри келмаса, бундай ћолда келишмовчилик пайдо бўлади, яъни келишмовчиликнинг сабаби субъектларнинг роллар ћаќидаги ўзаро ниятлари амалга ошмай ќолиши ћисобланади.
4. Фаќат ишга доир келишмовчиликлар. Мазкур ћолатда келишмовчилик ўзлаштириш билан боѓлиќ эмас, балки ишни ташкил этиш тўѓрисидаги ќарашларда касбий тафаккўрнинг хилма-хиллигига, ишлаб чиќариш муаммоларини, ўзаро муносабатлар меъёрларини тўѓри ћал ќилишга ва шу кабиларга асосланади. Бу ўзига хос "ѓоявий" келишмовчиликдир. Одатда, ишга доир келишмовчиликлар мећнат билан боѓлиќ ихтилофлар бўлиб, гурућий, оммавий бўлмайди, лекин кескин тарзда бўлади.

Download 0,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish