Ўзбекистон республикаси автомобиль йўллари давлат қЎмитаси тошкент автомобил йўлларини лойихалаш, қуриш ва эксплуатацияси институти



Download 0,78 Mb.
bet4/11
Sana23.02.2022
Hajmi0,78 Mb.
#169524
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
2 5199894489832885010

Тортиш ва кувват баланси.

Ишдан кўзланган мақсад: Автомобилнинг тортиш ва кувват баланси тенгламаларини ўрганиш ва масалалр ечиш.


Керакли асбоблар: Чизғич, қалам, резина ва калькулятор, 4 хонали жадвал


Машғулотни бажариш тартиби


[1] ўқув қўлланмасидан фойдаланиб 60…88 масалалар ечиш. [2] масалалар тўплами китобидан 120...125 ва 145...150 масалаларни ечиш.


Масаларни ечиш учун асосий формулалар.


Бирламчи маълумотлар.


Автомобилнинг тортиш ва кувват баланси тенгламалари, автомобилнинг харакат дифференциал тенгламасидир. Бу тенгламаларни ечиш билан, автомобилнинг конкрет шароитда асосий курсаткичларни аниклаш мумкин.
Тортиш баланси тенгламаси оркали, шу нарсаларни билиш мумкин. Яъни, автомобилнинг тортиш кучи, автомобилнинг харакатига каршилик киладиган кучларни енгиш учун сарф булади. Шунинг учун берилган шароитда автомобил юриши учун тортиш кучи хар доим каршилик кучларининг йигиндисидан катта ёки тенг булиши лозим.

Масалани ечиш учун формулалар.





  1. Тортиш баланси тенгламаси:

PT = Pn + Pf + Pb + Pи = Pψ + Pb + Pu (39)
Хусусий холлар:

    1. Агар харакат давомида автомобил горизонтал йулда харакатланса: α=0; Pn =0, у холда:

PT = Pf + Pb + Pи (40)

    1. Агар харакат давомида автомобил горизонтал йулда ва узгармас тезликда харакатланса: α=0; Pn =0: шунингдек тезланиш (ja) нолга тенг булади (ja=0), инерция кучи эса нолга тенг Pи =0; у холда

PT = Pf + Pb (41)

  1. тортиш баланси тенгламасидаги кучларни урнига куямиз.

PT = Pn + Pf + Pb + Pи = Ma·g·Sinα + Ma·g·f·cosα + KF· Va2 + +Ma·ja·δ = Ma·g·ψ + KF· Va2 + Ma·ja·δ (42)

  1. Қувват баланси тенгламаси:

(43)

  1. Автомобил горизонтал йулда харакатланса.

α=0; Nn =0, у холда: Nк = Nf + Nb + Nи

  1. Автомобил горизонтал йулда узгармас тезлик билан харакатланса, яъни α=0; Nn =0, тезлик узгармас булганда тезланиш нолга тенг (ja=0) у холда Nи =0.

Nк = Nf + Nb

  1. Масала ечиш жараенида автомобилнинг тезлиги 30 км/соат дан кичик булса у холда Pb≈0, Nb≈0 деб кабул килиш мумкин.

Масала ечиш услуби.


Масала.
9т массали автомобил тугри узатмада шигов билан харакатланмокда. Автомобил етакчи гилдирагининг бурчак тезлиги 35 с-1, гилдираш радиуси 0,44м, гилдиракка олиб келинган кувват 110 кВт. Агар йул ва хаво каршилигини енгиш учун сарфланган кувватлар автомобилнинг тезланишда сарфланган кувватдан 1,8 ва 1,5 марта катта булса, автомобилнинг тезланишини аникланг.

Ечиш.
Берилган кийматларни ёзиб оламиз:


Ма = 9т = 9000кг
ωк = 35 с-1
rк = 0,44м
Nк=110 кВт
Nψ=1,8 Nи
Nb=1,5 Nи
ja=?



  1. Автомобилнинг тезлигини хисоблаймиз.

Va = ωк ∙ rк = 35 ∙ 0,44 = 15,4 м/с

  1. Кувват баланси тенгламасини ёзамиз.

Nк = Nψ + Nb + Nи
Масалани шарти буйича кийматларни урнига куямиз.
Nк= 1,8 Nи +1,5 Nи + Nи бу ерда
Nи ни аниклаб уни хисоблаймиз.
Nк= 4,3 Nи ёки
кВт

  1. Инерция кучини енгишга срф буладиган куват формуласидан:

; дан
ja – тезланишни аниклаймиз.
;

  1. Айланиб харакатланувчи массалар инерция кучини хисобга олувчи коэффициентни хисоблаймиз. Тугри узатма учун.

δ = 1,04 + 0,04 ∙ U2кл = 1,04 + 0,04 ∙ 12 =1,08

  1. Кийматларни урнига куйиб ja ни хисоблаймиз.

м/с2
Масала.
Массаси 18000 кг булган автомобил, киялиги 3°30` булган йулда тезланиш билан харакатланмокда. Гилдирашга каршилик коэффициенти 0,025; двигателнинг буровчи моменти 590 Н∙м, асосий узатманинг узатиш сони 7,9. узатмалар кутиси 1 – погонасининг узатиш сони 7,8, иккинчи погонасининг узатиш сони 5,6. Трансмиссиянинг ф.и.к. 0,85. Гилдираш радиуси 0,5 м. Айланувчи массаларни хисобга олувчи коэффициент биринчи узатмада 3,02 , иккинчи узатмада 2,1.
Биринчи ва иккинчи узатмалардаги тезланиш аниклансин. Хавонинг каршилиги хисобга олинмасин.

Ечиш.
Берилган кийматларни ёзиб оламиз.


Ма
α = 3°30’
f = 0,025
Me = 590 Н∙м
U0 = 7,9
UI = 7,8
UII = 5,6
ηт = 0,85
rк = 0,5
δI = 3,02; δII = 2,1
ja I = ? ; ja II = ?



  1. Берилган шароитдан фойдаланиб (Рb≈0) тортиш баланси тенгламасини ёзамиз.

PT = Pn + Pf + Pи = Ma·g·Sinα + Ma·g·f·cosα + Ma·ja·δ

  1. биринчи ва иккинчи узатма учун тортиш кучини хисоблайиз.


а) биринчи узатма учун хисоблаймиз.
Н
б) иккинчи узатма учун хисоблаймиз:
Н

  1. Биринчи ва иккинчи узатмалар учун инерция кучини хисоблаймиз.

Pи = Ma·ja·δ
а) биринчи узатма учун хисоблаймиз.
Pи = Ma · ja · δI = 18000 · 3,02 · ja = 54360 · ja
б) иккинчи узатма учун хисоблаймиз:
Pи = Ma · ja · δII = 18000 · 2,1 · ja = 37800 · ja



  1. Куч баланси тенгламасидан фойдаланиб тезланишни аниклаймиз.

Pи= PT - Pn - Pf ёки
Ma·ja·δ = PT - Pn - Pf бундан тезланишни аниклаймиз:
;
а) Биринчи узатма учун тезланишни хисоблаймиз:

б) Иккинчи узатма учун тезланишни хисоблаймиз:



5 – машғулот

Download 0,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish