Ўзбекистон республикаси автомобиль йўллари давлат қЎмитаси тошкент автомобил йўлларини лойихалаш, қуриш ва эксплуатацияси институти



Download 0,78 Mb.
bet10/11
Sana23.02.2022
Hajmi0,78 Mb.
#169524
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
2 5199894489832885010

Автомобилнинг ўтувчанлиги.

Ишдан кўзланган мақсад: Автомобилнинг ўтувчанлиги тўғрисида тушунча хосил қилиш ва масалалар ечиш.


Керакли асбоблар: Чизғич, қалам, ручка, резина ва калькулятор, 4 хонали жадвал


Бирламчи маълумотлар.
Автомобилнинг ўтувчанлиги деб, унинг оғир йўл шароитларида ва йўлсиз йўлларда харакатлана олиш қобилиятига айтилади.
Автомобиллар йўл тўсиқларидан ўтувчанлигига қараб уч гуруҳга бўлинади.
1. Нормал ўтувчан автомобиллар – одатда текис йўлларда ишлатиладиган, битта ўқи етакчи бўлган икки ва уч ўқли автомобиллар киради. Уларнинг ғилдирак формуласи 4х2, 6х4.
2. Юқори ўтувчанликка эга бўлган автомобиллар одатда бундай автомобиллар нотекис жойларда ишлатилади. Бу автомобилларнинг хамма ўқлари етакчи бўлган икки ва уч ўқли автомобиллар киради. Уларнинг ғилдирак формуласи 4х4, 6х6.
3. Ўта юқори ўтувчан автомобиллар – махсус компановка ёки конструкцияга эга бўлган хамма ўқи етакчи тўрт ёки ундан кўп ўқли хамда ярим гусеницали ва амфибия автомобиллари киради.
Бу автомобилларнинг ғилдирак формуласи 8х8, 10х10

Ўтувчанлик кўрсаткичлари.



  1. Ўтувчанликнинг геометрик кўрсаткичлари буларга қуйидагилар киради: а) бўшлиқ; б) олдинги 2 ва кейинги β ўтувчанлик бурчаги; в) йўл тўсиқларининг бўйлама ρnp ва ρnon кўндаланг радиуслар; г) ўтиладиган остонанинг максимал баландлиги.

  2. Йўл тўсиқларидан ўтувчанликнинг таянч тишлаш ўлчамлари.

Буларга қуйидагилар киради:
а) Максимал динамик факторлар
б) Шинанинг йўлга бўлган солиштирма босими
в) Олдинги ва кетинги ғилдираклар изининг мос келиш коэффициенти.
г) Илганда максимал тортиш кучи.

Машғулотни бажариш тартиби:



  1. Ўқув қўлланмасидан фойдаланиб 187...200 масалалар ечиш.

Масалаларни ечиш учун формулалар.

    1. Автомобилнинг олдинги ғилдираклари билан дўнгликдан ўта олиши:

Рx=Pz / (r-h); Н

  1. Олдинги, кетинги ва барча ғилдираклари етакчи бўлган автомобилнинг баландликка чиқа олиш бурчаги.




3. Ишқаланиш бўйича динамик фактор - Дφ


- орқа кўприк етакловчи
- олди кўприк етакловчи
Dφ = φ - хамма ғилдираклари етакловчи

Масала.
Массаси 8000кг ва тишлашиш массаси 5500кг бўлган автомобил текис харакатланган холда 7° баландликка чиқмоқда.


Автомобилнинг тишлашиш шарти бўйича динамик омили 0,4 бўлса, харакатланиш мумкин бўлган энг кичик тишлашиш коэффициенти аниқлансин.

Ечиш.
Берилган қийматларни ёзиб оламиз.


Ма = 8000 кг
G2 = 5500 кг
α = 7°
Dφ = 0,4
φmin = ?



  1. Ишқаланиш бўйича динамик фактор формуласидан.

дан φ ни аниқлаймиз.

Минимал қиймат: φmin = 0,586


Масала.
Массаси 11000кг ва тишлаш массаси 6500кг бўлган юк автомобили тишлашиш коэффициенти 0,45 бўлган йўлдан текис харакатланмоқда. Автомобилнинг базаси 4м, оғирлик марказиинг баландлиги 1,3 м, ғилдираш радиуси 0,42м эканлиги маълум. Хаво қаршилигини хисобга олмаган холда автомобилнинг чиқа олиши мумкин бўлган энг катта баладлик бурчаги аниқлансин.

Ечиш.
Берилган қийматларни ёзиб оламиз.


Ма = 11000 кг
M2 = 6500 кг
φ = 0,45
L =4 м
hg = 1,3
rк = 0,42 м
α = ?

  1. Автомобилнинг оғирлик марказининг координаталарини аниқлаймиз. Автомобилни тинч, горизонтал холатда деб қараймиз.

тинч холатда:
Rz2 = M2
Шунинг учун.
Rz2 · L = M2 · a

бундан:





  1. Орқа ўқ етакловчи автомобил учун


Қийматларни ўрнига қўямиз.


α = 17°12`

Жавоб: α = 17°12`


11 – машғулот

Download 0,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish