Ўзбек диалектологияси


«й»  лаш нинг тарқалиш и, яъни сўз бошида  [джғ] ж ғйғ



Download 1,89 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/88
Sana04.06.2022
Hajmi1,89 Mb.
#636659
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   88
Bog'liq
ўзбек диалектологияси (1)

«й» 
лаш нинг тарқалиш и, яъни сўз бошида 
[джғ] ж ғйғ
ҳодисаси [ карта № 1, изоглосса: джок - ж о к - й о к ] , «о»лаш ва 
«а»
лаш нинг тарқалиши, яъни типик орқа қатор [а] нинг сақланиш и ёки


унинг ўрнида [о] учраши [карта № 2, изоглосса: б а р, б о р], танглай 
гармонияси ва лаб гармониясининг характери [ карта №ЗА, ЗБ, ЗВ, 
4А, 4Б, 4В], юқори-ўрта кўтарилиш унлиларининг дифтонглашуви 
[карта №5А, 5Б, 5В, 5Г]; изоглосса.
Уордук-Уордэк- ордек; вон-Уон-он; й эчки -й эш ки -и эчки -ечкъ 
-ъчкъ ], [V //o / / у / / о], [а / / э, ағғ э. е / / э] унлиларининг ҳамда [к // 
х], [ч//ш ] ундошларнинг алмаш иниши [карта № 6, 7, 8, 11; изоглосса: 
У й //о й , у й //о й ; атлар / / ййтлар//ийтлер, этлар / / итлэр, етлер / /
ътлэр ; катьш -кэтьш -хатьш - хатун- хэтун- хэтън;чай-чэй//ш ай-ш эй], 
сўз бошида [х] ва [дж]нинг сппонтан пайдо бўлиши [карта № 9, 22, 
изоглосса: айвон-ҳайвон; арра-харра].
В.В. Решетов ўзи ўрганган ҳудуддаги изоглоссаларнинг тарқалишини 
ўрганиб, айрим шева вакилларининг этногенезини аниқдаш га ва 
шунингдек, реал тил вақтлари асосида қурама шеваларининг аниқ 
таснифини беришга муваффиқ бўлди.
М. М ирзаев 1955 йилда «Бухоро вилоятидаги ўзбек шеваларини 
ўрганиш учун анкета» проф ессор А.Алиев 1964 йилда «Наманган 
диалекти бўйича материал тўпловчилар учун анкета» 1976 йилда 
профессор А. Ғуломов, А. Алиев, К. Назаровлар томонидан «Ўзбек 
тилининг маҳаллий шевалари бўйича материал тўпловчилар учун 
методик қўлланма» яратдилар.
Ўзбек халқ шевалари атласи ҳозирги замон ўзбек тили шеваларининг 
ранг-баранг хусусиятларини карталарда ифодалайди. Л ингвистик 
карталарда кўрсатилган диалектал хусусиятлар ва уларнинг тарқалиши, 
i илшунослар
1
а айрим тил ҳодисаларининг тарихий тараққиёти ва ўзбек 
миллий тилининг келиб чиқиши каби масалаларни янада чуқурроқ 
ў р ган и ш и м к о н и н и б е р ад и . Ш у н и н гд ек , атл ас м ат е р и ал л а р и
тарихчилар, этноф аф лар учун ҳам фойдалидир.
Ўзбек тили диалектологик атласи қуйидаги вазифа-мақсадларни 
кўзда тутади:
1. 
Ҳозирги замон ўзбек адабий тили маълум шеваларга таянади. У 
ў зи н и н г им ло ва тал аф ф у з н о рм ал ари н и , ш ун и н гд ек, ф о н ет и к
с и с т е м а с и , г р а м м а т и к т у зи л и ш и , л е к с и к т а р к и б и н и н о р м а - 
лаштиришда, асосан, Тош кент — Фарғона тип шеваларга асосланса 
ҳам, айрим ҳолларда бу шевалар материали адабий тил нормаларига 
м ос келм айди. Д и ал ек то л о ги к атл асн и н г об ъекти в н ати ж ал ари
(хулосалари) бу масалага тўлиқ аниқлик киритади. Ҳақиқатан ҳам,


ш е в а л а р га хос д и а л е к т а л х у с у с и я т л а р н и н г бутун ўзб ек ти л и
т е р р и т о р и я с и д а т а р қ а л и ш и ва у н и н г ч е г а р а л а р и н и ф а қ а т
диалектологик атлас заминидагина муваффақиятли \ал қилиш мумкин.
2. Диалектологик атлас материаллари ўзбек шеваларининг мавжуд 
тасниф ларини тўлдириш , мукамм аллаш тириш га, уларга ан и қл и к 
киритиш га ёрдам беради. Ш унингдек, ўзбек ш еваларининг пайдо 
бўлишида қатнашган туркий ва туркий бўлмаган этник гурух^арнинг 
ўзаро алоқалари натижасида рўй берган жуда мураккаб этнолингвистик 
тараққиёт процессини ҳам белгилаб берди.
3. Адабий тил ва таянч шаҳар шеваларининг кундалик таъсири ўзбек 
халқ шеваларида тил асосларининг аралашуви ва текисланиб бориш 
жараёнини тезлаштиради. Чунки ўзбек халқининг экономикаси ва 
маданияти мислсиз даражада юксалиши билан ўзбек адабий тилининг 
қулланиш доираси кенгайди. Адабий тилнинг барча ўзбек шевалараро 
нормаллаша бориши аста-секин диалектал нутқни қисиб, оғзаки- 
сўзлашув нутқ доирасига ҳам кириб борди.
Ўзбек шеваларини линго-географик метод асосида илмий-тадқиқ 
қилишда А. Ш ерматов самарали ҳисса қўшди. У «Қашқадарё гуруҳ 
шевалари картаси» ни тузиб чиқди. Бу тадқиқот 167 карта билан ўз 
якунини топди.
Кейинги йилларда Орол бўйи ўзбек шевалари, жанубий ва шимолий 
Тожикистонда яшовчи ўзбек шевалари, жанубий Қозоғистондаги Ўзбек 
шеваларининг лингвистик картаси устида қизғин иш олиб борилмоқда.
Ўзбек тили диалектологик атласини тузиш ўзбек адабий тили имло 
ва талаффуз нормаларини фонетик тузилиши системаси, ф ам м ати к 
қурилиши лексик таркибини нормаллаштиришда аниқпиклар киритиш 
учун; ў зб ек ш е в а л а р и н и н г м авж уд т а с н и ф л а р и н и т ў л д и р и ш , 
м укам м аллаш тириш ; адабий тил ва таянч ш аҳар ш евал ари н и н г 
кундалик таъсири натижасида адабий ти лн и н г ўзбек ш евалараро 
нормаллаша бориш ини тезлаштиради.
Ўзбек диалектологлари ўз миллий тиллари атласини яратиш билан 
бир қаторда, қардош диалектологлар билан бирга «Туркий тиллар 
атласи»ни ҳам тузмоқдалар. Бундай атласни тузиш академик В.М. 
Ж ирмуниский ташаббуси билан бошланган эди.
Унинг сўроқлиги ва проф ам м аси 1960—70 йилларда бир неча бор 
муҳокама қилиниб, тасдиқаанди.


Ҳар 3—4 йилда туркий тиллар атласини яратиш бўйича Халқаро 
миқёсида конференциялар, йиғинлар ўтказилиб турилмоқда.
Умумтуркий лингвистик атласнинг яратилиши, туркий халқлар тили 
ҳақида янги маълумотлар беради, қардош тилларнинг тараққиёти 
фикримизни кенгайтиради, унга илмий нуқтаи назаридан аниқликлар 
киритади.
ИЛОВАЛАР: Фонетика бўйича : э лаш иш нинг тарқалиши: чэй чэй, 
бэзэр > бэзэр, йэхширэк > йэхширэк, к х. Кулок > кулах, т ч. тьш > 
чьш.
М орфология бўйича: а-йа : шаҳара- далайэ, менга, мэнгэ, маган; 
сенга (сэнгэ) саган.
Л ексика бўйича: даргат бовэт (богэт) тогон, М эйэк, йимиртэ — 
тухум; л га р кели- к; кн.

Download 1,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   88




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish