З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet198/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   194   195   196   197   198   199   200   201   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Сутка цикллилиги. 
Тирикчиликни тунда ёки кунда угказиш дарранда- 
нинг озик топиш характерига боклик- Кемирувчилар билан озикпанувчи 
купчилик йирткичлар турлича фаоллик билан уларни кечаси хдм, кунду- 
зи \ам тугади. Бунинг аксича, куршапалаклар факат кечаси фаол булади.
Фасл цикллилиги \ам озик топиш кийин буладиган йил ф асл­
ларига мосланишдир. Бу мосланиш ёзда уйкуга кетиш ^одисаси б и ­
лан ифодаланади.
Уйкуга кетиш бирйуллилар, копчиклилар, ^шаротхурлар, кулканотли- 
лар, йирткичлар ва кемирувчиларда намоён булади ва куйидагича булади:
www.ziyouz.com kutubxonasi


251
1. 
Кишки уйцу ёки факультатив уйцу
модда алмашинув даражаси, 
гавда температураси ва нафас олиш процессларининг унчалик пасай- 
маслиги билан характерланади. Бу уйку осонлик билан бузилиши мум- 
кин. Бундай уйку айик^арга, енотларга, енотсимон итларга ва бурсик,- 
ларга хосдир. Улар йикилган дарахт остида (кУнгир айикдар), хашак 
остида, дарахт ковакларида (кора айик, енот) ухлайди. Ухлаш мудда- 
ги шимолда купрок,, жанубга борган сари камайиб боради.
2. 
Хщ щ чй ущ упа
гавда температураси анча пасаяди. Нафас олииии 
секинлашади ва чукур карахт хрлида булади, лекин к,иш вакгида диска 
муддатга, ^аво жуда исиб кетганда уйгонади. Бундай уйкуга кетиш 
купчилик куршапалакларга ва олахуржунларга хосдир.
3. 
Узлуксиз мавсумий уйцуга
кириш кучли карахт холи га утиш, гав­
да температурасининг ва нафас олиш нинг кескин пасайиши билан 
характерланади. Бундай уйку типратиканларга хосдир. Хакикий уйку­
га кириш баъзан кишда эмас, ёзда \ам булади (юмронкозик).
Даврий миграция, 
одатда озик танкислигига ёки озик топишнинг 
иложи йукдигига боглик булади. Даврий м ифация, асосан, туёкли- 
лар ва уларнинг оркасидан юрадиган катта йирткичларда \амда курша- 
палакларда курил ад и. Даврий м иф ация баликлардаги сингари гори- 
зонтал ва вертикал мифацияларга булинади. Шимол буруси, элик (ко- 
суля)нинг МДХда, Африкада эса туёклиларнинг, асосан кийикларнинг 
кучиб юришлари горизонтал мифацияга мисол булса, баланд тогларда 
яшайдиган 
t o f
эчкилари, серкалар ва улар оркасидан йирик йирткич- 
ларнинг кучиши вертикал мифацияга мисол булади.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   194   195   196   197   198   199   200   201   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish