З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Купайиши.  Сутэмизувчилар купайиш характерига караб уч гурух^га  булинади: 1.  Тухум куйиб купайиш



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet199/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Купайиши
Сутэмизувчилар купайиш характерига караб уч гурух^га 
булинади:
1. 
Тухум куйиб купайиш.
Тухуми сарик моддага бой булиб, турил- 
ганда эмбрион (бола) анча ривожланган булади. Тухумни онаси бо- 
сиб инкубация килади (урдакбурун) ёки халтачада олиб юради (ехидна). 
Тухумдан чиккан болани онаси сут билан бокади.
2. 
Чала, нимжон бола тугиб купайиш.
Бола бачадонда ривожланади, 
йулдош булмайди, тугилган бола копчикда олиб юрилади ва сут би­
лан бокилади (копчиклилар).
3. 
Яхши риволсланган бола тутб купайиш.
Буларнинг тугилган болалари 
яхши ривожланган ва \атто уша куни юра олади. \ е ч булмаганда узи эма 
олади, чунки буларнинг болалари йулдош ичида, у оркали она организ- 
ми ^исобидан озикпанади. Бу гурухга йулдошлилар мисол булади.
Сутэмизувчилар турли ёшда балоратга етади. Масалан, филлар 20- 
25 ёшда, бури 1 ёшида, майда кемирувчилар эса бир ойлигида бало­
ратга эришади. Сутэмизувчилар купинча бир йилда бир марта бола 
туради. Лекин кемирувчилар йилига бир неча марта болалайди. Маса­
лан, тйинлар (олмахонлар) ва товушконлар йилда уч мартагача, сич- 
конлар ва каламушлар эса ундан *ам кУп болалайди. Иккинчи томон-
www.ziyouz.com kutubxonasi


252
дан, баъзи бир даррандалар, масалан, кутос, туя, китлар йил оралаб 
урчийди. Филлар эса 3-4 йил утказиб урчийди. Катта даррандалар \а р
сафар битга, кичик даррандалар эса куп бола туради. Масалан, оц сичц- 
онлар 18 тагача бола туради.
Сутэмизувчиларнинг бугозлик ва тугиш даври узок, булганлиги муно- 
сабати билан куйикиш, яъни кушилиш даври ^ам х;ар хил булади. Масалан, 
итлар (бури, тулки) цишнинг охирида январ, феврал ойларида кушилади, 
бурозлик даври цисца буладиган майда даррандалар (типратиканлар, 
сассицкузанлар, латчалар, кемирувчилар) бахррда куйикади, сувсар, бурей к, 
каби х,айвонлар ёзда, бурулар эса кузда кушилади.
Б
у р о з л и к
даври сутэмизувчи ^айвоннинг катта-кичиклигига маъ- 
лум даражада боглик; булади. Масалан, майда кемирувчиларда буроз­
лик даври 8-20 кун, куёнда бир ой, товушцонда 50 кун, итда 2 ой, 
арслонда 4 ой, айицда 7 ой, отда 11 ой, туяда бир йилча, филда 20 ой 
давом этади. Бегемот боласини цорнида 8 ой, сигир, орангутанг ва 
одам 9 ой, катта кит х;ам бир йилча олиб юради.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish