З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet195/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   191   192   193   194   195   196   197   198   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

ypyF 
йули га 
очилади. Уруг йули жинсий органнинг асосида сийдик-таносил найи- 
га очилади. Уруг йуллари бу найга очилишдан олдин 
ypyF 
пуфакла- 
рини ^осил килади. 
y p y F
пуфагининг секрети 
ypyF 
хрсил булишида 
иштирок этади. Ж инсий органнинг асосида простата бези 
(glan d u la
prostatica) 
ётади, унинг секрети уругни суюлтиради. Ж инсий орган
164-расм. Каламушнинг сийдик-таносил органлари (I эркаги, II урючиси):
1—уругдон, 2 —уругдон ycuFU, З—уруг йули, 4—уруг пуфаклари,
5
—простата бези,
6—сийдик пуфаги, 7—сийдик йули, 8—буйрак, 9-ёрю ц, 10—чап найи, 11—тухумдон,
12—фаллопиев найи, 13—бачадон, 14—цин.
www.ziyouz.com kutubxonasi


247
(penis) да горли тана булиб, сийдик-таносил найини ураб туради, 
бушлиц цон билан тулганда жинсий орган таранг тортилади. Жинсий 
орган билан купер ва препуциал безлар \ам боклиц. Купер безлари 
урурнинг суюццисмини ишлаб чицаришда иштирок этади. Препуциал 
безлар эса \идли суюцлик ишлаб чицаради, бу \и д жинсларнинг учра- 
шиши ва уларнинг жинсий цузгалишини таъминлайди.
Жуфт тухумдонлари \ар доим тана бушлигида жойлашади ва овал- 
симон-япалоц шаклда булади. Тухумдоннинг улчами бошца умуртца- 
лиларнинг тухумдонидан кичик булади. Тухумдондан тухум йуллари 
чицади ва булар Мюллер найларига гомологдир. Тухум йуллари тана 
бушлигига тухумдонга яцин жойга воронка булиб очилади (165-расм). 
Тухум йулининг устки букилма булими фаллопиев найчаси пастки 
кенгайган цисми бачадон деб аталади. Чап ва унг бачадоннинг \ар 
бири тоц цинга (vagina) очилади. Каннинг орца учи даэушзга, яъни 
сийдик-таносил найига айланади, чунки унга сийдик пуфаги \ам па­
стки томондан очилади. Ни\оят, цин да?ушзи сийдик-таносил теши- 
ги билан ташцарига очилади, бунинг пастки четида кичкина усиц — 
клитор бор, клитор сертешик туцимадан ташкил топган булиб, эр- 
какнинг жинсий органига мос келади.
Тухум хужайралари — оогонийлар тухумдонда муртак эпителий- 
дан \осил булади, булар усиб ооцитларга айланади. \ а р бир ооцит 
фолликуляр )^ужайралар билан ураб олинади, бу хужайралардан ф а­
цат сутэмизувчилар учун хос булган грааф пуфакчаси \осил булади
165-расм. Урючи цуённинг жинсий органлари (чап бачадон буйига кесилган (I); сийдик-
таносил системасининг (II) ён томондан куриниши): 1—тухумдон, 2—фаллопиев найининг
воронкаси, 3—унг фаллопиев найи, 4—унг бачадон, 5—унг бачадоннинг о п и , 6—цин
тусит, 7—чап бачадон, 8—чап бачадоннинг оизи, 9—цин, 10—купер бези, 11—клиторнинг
сертешик таначаси, 12—сийдик йули, 13—сийдик пуфаги, 14—сийдик-таносил тешиги,
15—туьри ичак, 16—орца чицарув тешиги.
www.ziyouz.com kutubxonasi


248
(166-расм). Кейин грааф пуфакчаси тобора катталашади ва тухумдон 
деворига як,инлашади. Тухум батамом етилгач, грааф пуфакчасининг 
пусти ёрилади ва фолликуляр \ужайралар билан уралган кичкина тухум 
хужайра тана бушлигига тушади, тухумдонда хрсил булган яра битиб 
кетади ва сарик, танача деб аталадиган эндокрин безга айланади. Борди- 
ю, тухум хужайра кейинчалик уругланмай к;олса, сарик, танача тезда 
сурилиб кетади. Агар тухум з^ужайра уругланса, сарик, танача эмбрион- 
нинг ривожланиш даври тамом булгунча сакданиб крлади. Биринчи 
\олдаги сарик, танача сохта, иккинчи щгсдаги сарик, танача чин сарик, 
танача деб аталади. Етилган тухум ^ужайрасининг тухумдондан ажралиб 
тана бушлигига тушиш жараёни даврий (вакз'и-вакти билан) булади 
ва овуляция деб аталади. Тана бушлигидан тухум хужайра фаллопиев 
найига тушади ва урурланади.
Эмбрионнинг ривожланиш даврида бачадонда фак;ат сутэмизув- 
чиларга хос булган бола Урни, яъни йулдош (placenta) ^осил булади. 
Бу копчикуиларда ва асосан йулдошлиларда яхши ривожланган. Ал- 
лантоиснинг та
1
щ и девори билан сероз крбик;нинг бир кисми к$ши- 
лиши натижасида хорион х;осил булади. Хорионнинг ташк,и юзасида 
ворсинкалар (Усиьугар) бачадон деворига ботиб киради ва ^ а к ^ и й
йулдош \осил булади. Бу ерда эмбрион крн томирлари билан туташа- 
ди. Бу хщ эмбрионнинг она крни \исобидан озикданишини таъмин­
лайди. Йулдошнинг \осил булишига эмбрион имплантацияси дейилади.
166-расм. Бир парча к,уён тухумдонининг кесими: 1—бирламчи тухум, 2—тухум
(етилгани), 3 —тухумни ураб олган фолликуляр хужайралар, 4—грааф пуфакчасининг
таищи цавати, 5—грааф пуфакчасининг ички цавати, 6—грааф пуфакчасининг бушлиги,
7—тухумдонни ураб олган эпителий хужайралар к,авати.
www.ziyouz.com kutubxonasi


249
Йулдош уч хил булади: 1) диффузли йулдош, бунда ворсинкалар хори- 
онда бир текис жойлашади (китсимонлар, туёцпилар, чала маймунлар); 
2) булакчали йулдош, бунда ворсинкалар хорионда алох,ида гуру\ларга 
йигилади (кавш цайтарувчилар); 3) дискоидал йулдош — ворсинкалар 
бир жойда тупланиб, диск х;осил цилади (кемирувчилар, маймунлар). 
Йулдошнинг эмбрион цисми (хорион) ва оналик (бачадоннинг ички 
шилимшиц пардаси) цисмлари орасидаги алоца даражаси бир хил эмас. 
Шу сабабли тушадиган ва тушмайдиган йулдошлар фарц цилинади. Би- 
ринчи хрлатда бола йулдоши (хорион) ва бола ташцарига чицарилади, 
бунинг натижасида цон оцади. Дискоидал йулдошларнинг купчилиги ту­
шадиган йулдошлар типига киради. Тушмайдиган йулдошда хорион вор- 
синкалари бачадон пардаси билан буш бириккан булиб, тугиш вацтида 
пардасидан чициб кетади. Диффузли ва булакчали йулдошлар тушмайдиган 
йулдошлар типига киради.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   191   192   193   194   195   196   197   198   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish