З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet191/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

(incisivi), 
крзик; 
(canini) 
*амда озик; тишларга булинади. Озик тиш- 
ларнинг узи, Уз навбатида ёлгон (кичик) озик, 
(praemolares) 
ва хак^ций 
(катта) озик; 
(molares)THimiapra 
булинади. Курак, козик ва кичик 
озик; тишларнинг иккита генерацияси бор (сут тишлар доимий тишлар 
билан алмашинади), бу дифиодонт тишлар деб аталади, катта озик 
тишларнинг факат битга генерацияси бор, яъни алмашинмайди. Курак- 
оёцлилар ва тишли китларнинг тишлари гуру^ларга булинмаган. Ку­
рак тишлар озикни тишлаб узиб олиш, уткир учли конусга ухшаш 
Козин;тишлар улжасини тутиб олиш, огизда тутиб туриш \амда улди- 
риш учун хизмат килса, о зи к тиш лар озикни майдалаш учун хиз- 
мат кил ад и. Бу тишлар озик турига караб х,ар хил туркум вакилла- 
ридатурлича ривожланган (157-расм). Сутэмизувчилар тишларининг 
сони хар бир тур учун доимийдир. Масалан, филларда 6 та, халтали 
опоссумда — 50, бурида — 42, сичконда — 16 ва \о к азо . Уларнинг 
сонини аниклашда тиш формуласидан фойдаланилади. Бунда жаг- 
нинг бир томони — устки ва пастки томонидаги тишлар сони \исобга
157-расм. Баъзи сутэмизувчиларнинг
тиш цатори (юцоридан пастга):
I —^ашаротхур ерцазир, 2 —йирткич
(тужи), З —тоцтуёцлшар (от),
4—товушцонсимонлар (цуён).
www.ziyouz.com kutubxonasi


240
олинади ва 
й и р и н д и с и
иккига купайтирилади. Бунда тиш формула- 
си тиш ларнинг лотинча номлари бош х,арфлари билан белгиланади:
.3 



1
—:с -;р м —:м — = 42.



3
.3


2
БУрининг тиш формуласи: 
Су, pm —, т — 
= 42.
Товушконники: i
—,
с —, pm —, m - = 28.
Г 0 

3



3
Одамники: i—, с - , pm —, ш - = 32.

1
2
3
Х,ар бир тиш алохдца чукурчада жойлашади, бу текодонт тишлар деб 
аталади. Сутэмизувчиларнинг доимий тишларида иддизи бир нечта булади.
O
f h

бушлигининг турида гуштдор тил жойлашган. Тил озик,ни 
ушлаш ва 
й и р и ш
(туёьугилар), чайнаш ва ютишда иштирок этади.
Ишланган ва сулак билан хулланган овк;ат 
о р и з
бушлигидан ^ал- 
кум ва кизилунгач орк;али оищозонга тушади (158-раем). К^зилунгач
158-расм. Куённинг ички органлари:
1—жаюсти сулак безлари, 2—цизилунгач,
З—оищозон, 4—жигар, 4 '—ут пуфаги,
5—оищозоности бези,
5 ' 
—ош^озоности
безининг чицариш йули, 6—куричак,
7—чувалчангсимон усимта, 8~орн,а
чицарув тешиги, 9—чап юрак цоринчаси,
10—юрак нрринчаси, 11-чап юрак булмаси,
12—унг юрак булмаси, 13—чап аорта ёйи,
14—чап умровости артерияси, 15—чап
умровости венаси, 16—чап буйинтурук, ве-
наси, 17—йуюничак, 18—кейингиковаквена,
19~орк,а аорта, 20—чап упка, 21-чап
буйрак, 22—чап буйракусти бези, 23—унг
сийдик йули, 24—сийдик пуфаги, 25—чап
тухумдон, 26—чап тухум йули, 27—тапок,
28—к,алк,онсимон без, 29—трахея, 30—ут
пуфагининг чик;ариш йули.
www.ziyouz.com kutubxonasi


241
юпца деворли най булиб, силлиц мускулдан ташкил топган. Фацат кавш 
цайтарувчиларнинг цизилунгачи кундаланг-таррил мускуллардан таш­
кил топган, бунинг ёрдамида овцат ошцозондан цайтадан огиз бушли- 
FHra тушади ва янгидан чайналади. Ошцозон хамма сутэмизувчиларда 
яхши тарацций этган хамда цизилунгач ва ичакдан яхши ажралиб тура­
ди. Ошцозоннинг улчами, шакли ва тузилиши \а р хил туркум вакилла- 
рида турлича тузилган. Масалан, бирйуллиларнинг ошцо-зони оддий 
халта шаклида булиб, хазм безлари йуц.
Йиртцичлар, маймунлар ва хашарогхурларнинг ошцозони бир ка- 
мерали булиб, унинг эпителийси куп сонли хазм цилиш безларига эга. 
Ошцозоннинг кенгайган уч томони кардинал булим, торайган охирги 
томони — пилорик булим деб аталади. Гуштхур ва хашаротхур сутэмизув­
чиларда ошцозон унча катта булмайди, кавш цайтарувчиларнинг ошцо­
зони мураккаб булиб, турт булимга: сицма ёки царта, турцорин, цатцо- 
рин ва ширдонга булинади (159-расм). Бундай ошцозоннинг биринчи уч 
булими (сицма, турцорин ва цатцорин) ошцозонолди деб аталади ва 
девори куп цаватли эпителийдан тузилган, хазм цилиш безлари йуц ва 
бу булимларда бактериялар иштирокида бижгиш юз беради. Сицмадан 
озиц луцмаси турцоринга утади. Турцориндан луцма цусиш туфайли яна 
огиз бушлигага цайтади. Огаз бушлигада озиц сулак билан яхши хулла- 
ниб, чайналади, энди огаз бушлигадан ингичка йулак орцали цатцо- 
ринга утади. Ширдонда озицлуцмасига ошцозон шираси таъсирида ишлов 
берилади. Ошцозон ширасида оцсилларни парчаловчи пепсин, ёгларни 
парчаловчи липаза ва бошца ферментлар бор.
Сутэмизувчиларнинг ичак найи 12 бармоцли, ингичка, йугон ва 
тугри ичакларга булинади. Ингичка ва йугон ичак чегарасида катта кури- 
чак чицади. Куричак «бижгатиш цозони» вазифасини бажаради. Кур- 
ичак утхур даррандаларда яхши, гуштхур даррандаларда эса кучсиз ри-
159-расм. Сутэмизувчилар
ошцозонининг %ар хил шакли: I ит, II
каламуш,
I I I сичцон, IV сувсар ва V кавш
цайтарувчилар ошцозонининг схемаси
(пунктирли чизиц овцатнинг %аракат
йулини курсатади); VI одам, VII туя,
VIII ехидна ва IX ялцовнинг ошцозони:
I —цизилунгач, 2—ичак, 3—ошцозоннинг
кардинал булими, 4—ошцозоннинг пилорик
булими, 5—ширдон, 6—цатцорин,
7~турцорин, 8—сицма (царта).
www.ziyouz.com kutubxonasi


242
вожланган. Ингичка ичак деворидаги безлар \ар хил овк;ат хазм килиш 
ферментларини ажратади ва шу ерда овк;ат, асосан \азм булади ва сури- 
лади. Йугон ичакдан кийин хазм буладиган озик;а буткаси утади. Тугри 
ичакда озик; таркибидаги сув кайта сурилади ва тезак хосил булади.
Ичак найи ва унинг булимларининг узунлиги озиктаркибига бог- 
лик;. Куршапалакларнинг ичак найи гавдасига нисбатан 1,5-4 баро­
бар, хашаротхурларда 2,5-4,5, буриларда 6,5, кемирувчиларда 5,12, 
отларда 12, куйларда 29 баробар узун булади.
Овкат хазм килиш безлари хисобланган жигар ва ошкозоности 
бези ферментлар ишлаб чикариб, хазм килишда фаол иштирок эта­
ди, шу билан бирга модцалар алмашинуви, айириш жараёни боцща- 
рилувида хам иштирок этади. Ут пуфаги ва ошкозоности безининг 
чик;ариш йуллари 12 бармок^и ичак бушлигига очилади.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish