З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet192/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Нафас олиш органлари. 
Сутэмизувчиларда хам кушлардаги каби 
Упка ягона нафас олиш органи булиб хизмат кдпади. Факат 1% кисло­
род тери к;он томирлари оркали олинади. Бурун бушлиги дахлиз, на­
фас ва хидлов булимларидан ташкил топган. Дахлизда хаво билан ки- 
раётган катта чанг таначалари ушлаб колинади. Майда чанг таначала- 
ри нафас булимида ушланади, чунки унинг деворида киприкли эпи- 
телийдан ташкил топган шилимшик парда бор. Хаво бурун чиганок- 
лари бурмаси орасидан утади, хулланади ва исийди. Х,идлов булими 
бироз кенгаяди ва бунга унинг девори хисобидан хосил булган буртма- 
лар кириб туради. Хаво хоаналардан утиб, хикилдокка тушади. Хикил- 
докнинг асосида халка шаклидаги узуксимон тогай жойлашади. Хикдл- 
докнинг олдинги ва ён деворини факат сутэмизувчиларга хос булган 
калконсимон тогай хосил килади. Жуфт чумичсимон тогайлари хикил- 
докнинг орка томонида жойлашади. Кдпконсимон тогайнинг олдинги 
Киррасига юпка хикилдок копкоги жойлашади, бу халкумдан овкат 
утганда хикилдокка кириш йулини тусиб туради. Бу тогай хам факат 
сутэмизувчиларга хосдир. Узуксимон ва калконсимон тогайлар ора- 
сида халтасимон бушлик — хикилдок к°ринчалари жойлашади. То- 
вуш пардалари калконсимон ва чумичсимон тогайлар орасидаги ши­
лимш ик пардали каватлар шаклида жойлашган (160-расм).
Хикилдок трахеяга очилади. Трахеяни тогай халкалар ушлаб тура­
ди. Трахея иккита бронхга булинади. Бронхлар упкаларга кирар экан, 
иккиламчи тартибдаги бронхларга булинади, булар эса учламчи ва 
туртламчи тартибдаги бронхларга булинади (161-расм). Энг майда най- 
чалар — бронхеоллар 
апъвеолалар
билан тугайди. Упканинг бундай ту- 
зилиши унинг нафас олиш юзасини кенгайтиради. Сутэмизувчиларда 
упканинг нафас олиш юзаси тери юзасидан 50-100 марта купдир.
Сутэмизувчиларда нафас олиш механизми икки хилда юз беради. 
Бир томондан, хамма амниоталардаги сингари кукрак каФасининг 
кенгайиши ва торайиши оркали юзага келса, иккинчи томондан, ди-
www.ziyouz.com kutubxonasi


243
160-расм. Куённинг щцилдоги: I олдидан, II
орцасидан кури ниши: I —^ицилдоц усти (цопцот),
2 —цалцонсимон топай, 3—узуксимон тт ай, 4—тра­
хея, 5—сантонинов тогайи, 6—чумичсимон тотй.
161-раем. Кумир айщнинг трахея ва бронхлари тузилиши: 1—трахея,
2—трахеянинг цобиц цисми, 3 —бош бронхлар, 4—бронхпарнинг шохланиши.
афрагманинг пастга тушиши ва юцорига кутарилиши натижасида хам 
содир булади. Нафас олиш сони \айвоннинг катта-кичиклигига ва 
моддалар алмашинувининг жадаллигига 
6
о е п и ц

Масалан, отда 1 ми- 
нутда 8-18, каламушда 100-150, сичцонда 200 мартага тенг.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish