З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet188/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

к
;
опк
;
ори
 
кундаланг йуллар 
билан турт тепалик хосил к;илади. Олдинги тепаликлари к$фиш 
пустлогини, кейинги тепалиги эса эшитиш марказини хосил к;илади. 
Мияча анча катта. Миячада мияча яримшарлари деб аталадиган янги 
ён булаклар хосил булади. Мияча яримшарлари варолиев куприги ёрда­
мида борланиб туради. Узунчок; мияда нафас олиш, юракнинг иши, 
овк;ат хазм к;илиш ва бошка марказлар жойлашган. Сутэмизувчилар­
нинг бош миясидан тулик; 12 жуфт бош мия нервлари чик;ади, шу- 
лардан 
V-XII 
жуфт нервлари узунчок; миядан чик;ади.
Эшитув органи 
(155-расм). Сутэмизувчиларнинг эшитув органи ута 
мураккаб тузилган ва уч булимдан: ички, урта ва ташк^и кулоьутардан 
ташкил топган. Таш^и кулок; фак;ат сутэмизувчиларга хос булиб, 
hofo
-
ра суяк билан уралган узун найдан иборат, унинг бир учи таищарига 
очилса, иккинчи учи HOFopa парда билан крпланган. Кулок; супраси ва 
най овоз тул^инларини ушлаб беради. Урта кулок; бушлигида учта эши­
тиш суякчалари жойлашади. Бу суякчалар харакатчан тарзда занжирдек 
бирикиб туради. Урта кулокда овоз тупланиб, ички к у л о н а утади. Бу 
тузилишда яхши ривожланган чиганокдар ва нозик толалардан иборат 
булган кортиев органи булишини к;айд кдпиш лозим. У чиганок; найча- 
ларига тортилган бир неча минг толадан иборат булади.
Хид 
билиш органи 
хам бошк;а умуртк;алиларга нисбатан кучли ри­
вожланган. Улар шу органи ёрдамида озик, ахтаради, эркак ва уррочила- 
ри бир-бирини хидлаб топади, душманини пайк;айди.
Сутэмизувчиларнинг анча узун нафас булимида бир к,анча мураккаб 
тузилган бурун чиганокдари бор. Бурун чиранок^арида нафас учун олин- 
ган хаво иситилади, чет моддалар ушлаб крлинади. Хндлов булими нафас 
булимидан кейин жойлашган ва хидни бир неча юз метрдан ва хатто ер 
остидан сезади. Факдт китларда хидпаш булими анча редукцияланган.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish