З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet186/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

бош скелеты
(151-расм) синапсида типида була- 
ди. Унинг чакка ёйи устки жаг, ёноц ва тангача суякларидан х,осил була­
ди. Сутэмизувчиларнинг бош скелети судралиб юрувчиларнинг бош ске- 
летидан мия цутисининг катгалиги, суякларининг сони камайиши (улар­
нинг редукцияси ва цушилиши ^исобига) ва умуртца погонасига икки- 
та энгса буртмаси орцали бирикиши билан фарц цилади. Пастки жаг 
фацат бир жуфг тиш суягидан ташкил топган ва тангача суягининг ёноц 
усимтасига бевосита туташиб туради. Сутэмизувчиларда квадрат суяк жаг 
аппарата таркибидан чициб, эшитиш вазифасини бажарувчи сандон (incus) 
суяги га айланади ва урта цулоц бушлигига жойлашади. Кушилиш суяги 
Хам жаг аппарати таркибидан чициб, урта цулоццан жой олади ва иккинчи 
эшитиш суякчаси болгача (malleus) суякка айланади.
Мия цутисининг энгса цисмидаги туртта энгса суяклар цушилиб, 
умумий энгса суякни (occipitale) хос ил цилади ва катта энгса тешиги- 
ни ураб туради хамда иккита энгса буртмани хосил цилади. Кулоц су- 
яклари цушилиб, жуфт тош (petrosum) суягини хосил цилади. Мия 
цутисининг остини тоц асосий понасимон суяк ва олдинги понаси- 
мон (praesphenoideum) суяклар хосил цилади. Бу суякларнинг олдин­
ги цисмида, яъни хидлов булимида тоц панжара (ettmoideum) суяги 
тарацций этади. Кузларининг олдинги паст цисмини жуфт кузпона- 
симон ва цанотпонасимон суяклар ташкил цилади.
Мия цутисининг цопцогани жуфт тепа, пешона, ёш (lacrimale), бу­
рун ва тоц тепаоралиц суяклари хосил цилади. Мия цутисининг ён то-
www.ziyouz.com kutubxonasi


232
if
151-расм. Сутэмизувчипар бош скелетшшнг схемаси: 1—панжара суяги, 2—кузпонасимон
суяги, З—цанотпонасимон суяги, 4—олдинги понасимон суяк, 6—тош суяги, 7—устки
энгса суяги, 8—ён энгса суяги, 9—асосий энгса суяги, 10—бурун тусиги тогайи, 11—бурун
суяги, 12—ёш суяги, 13—пешона суяги, 14—тепа суяги, 15—тепаоралик, суяги, 16—
тангача суяги, 17—duMOF суяги, 18—танглай суяги, 19—цанотсимон суяк, 20—жаюралии,
суяги, 21—устки жаг суяги, 22—ёноц суяги, 23—тиш суяги, 24—узанги суякнаси,
25—сандон суяги, 26—болтча суяк, 27—ноюра суяк, 28—гиоид галдит, 29—тилости
аппарати, 30—цалцонсимон тоюй, 31—чумичсимон тогай, 32—узуксимон тогай,
33—бигихимон усимта, I-IV висцерал ёйлар.
монларининг асосий к,исмини жуфт тангача суяк ва уларнинг \ар бири- 
дан чиккан кучли ёнок; усимталари ташкил кдлади. Бу усимталар ёнок, 
суяги билан кушилади, ёнок; суяги эса, уз навбатида устки жаг суягига 
кушилиб кетади. Мия кутисининг тагини жуфттанглай ва к;анотсимон 
\амда ток;димог суяклари мустах,камлаб туради. Жагоралик;суяги купчи- 
лигида устки жар суяги билан кушилиб кетади. У рта кулок, атрофини 
сутэмизувчиларга хос булган 
H0F0pa 
(tympanicum) суяк к;оплаб туради.
Хамма сутэмизувчилар учун каттик; суяк танглайнинг ^осил були- 
ши характерли булиб, бу бурун йулини 
ориз
бушлигидан ажратиб туради. 
Суяк танглай танглай суяги \амда жароралик, ва устки жар суяклари 
танглай усимталарининг кушилишидан хрсил булади. Суяк танглайнинг 
\осил булиши туфайли хоаналар х.икдпдокдомон силжийди, бу огизда 
овк^ат булганда \ам нафас олишга имкон беради. Сутэмизувчиларнинг 
суяклари орасидаги чок умрбод сакданади.
Сутэмизувчиларнинг елка камари нисбатан содда тузилган. Елка 
камари баъзи турларида фак^ат курак суягидан иборат булади. Чунки 
умров суяги йук;олиб кетади. Фак;ат бирйуллиларда коракоид ало^ида 
суякдан иборат. Умров суяги оёклари турли хил вазифани бажарувчи 
даррандалардагина булади. Масалан, маймунларда. Олдинги оёклари бир 
йуналиш да, яъни гавдасининг укига параллел булган йуналишда
www.ziyouz.com kutubxonasi


233
Харакат цилувчи даррандаларда (туёцлиларда) умров суяги булмайди. 
Чанок, камари иккита исмсиз (innaminata) суякдан ташкил топган булиб, 
буларнинг хар бири ёнбош, цуймуч ва ков суякларининг кушилиши- 
дан хосил булади. Чаноги ёпик,, хар иккала томоннинг куймуч ва ков 
суяклари узаро кушилиб, симфизис хосил килади.
Жуфт оёцлар скелета куруцликда яшовчи умуртцали хайвонлар- 
нинг беш панжали оёцлари принципида тузилган. Судралиб юрувчи- 
лардан фарк*ли $шарок ва амфибиялардаги сингари сутэмизувчилар 
олдинги оёкларининг харакатчан бури ми елкаолди суяклари билак 
билагузук суягининг проксимал катор суяклари орасида, орка оёкда- 
рида эса болдир суяги ва товон б^лимининг проксимал катор суяк­
лари орасида жойлашади. И ккинчи томондан, турли тарзда харакат 
килишга (югуриш, сакраш, сузиш, учиш) мослашганлиги муноса- 
бати билан сутэмизувчилар айрим гурухдарининг оёк скелети нихоят 
даражада ихтисослашган булади (152-расм), яъни оёгининг баъзи 
булаклари ^згариши, суякларнинг тузилиши ва калинлиги, бармок- 
ларнинг сони кисцариши ва тузилиши узгариши мумкин. К^ршапа- 
лакларнинг 2-5-бармок фалангалари нихоят даражада узайиб кетади, 
бу бармоцлар ораси парда билан тортилиб, канот хосил килади. Крот-
152-расм. \а р хил сутэмизувчиларнинг оёц скелети: А—мевахур куршапалакнинг
цанопш, Б —кротнинг олдинги оёт, В —кенгурунинг кейинги оёт, Г—отиинг оёт,
Д-орангутангнинг цули, Е —делфшшинг эшкаги.
www.ziyouz.com kutubxonasi


234
ларнинг олдинги оёкдари \ак;ик;ий ерни ковловчи асбобга айланган. 
Маймунларнинг панжа ва товонлари ушлашга, кенгуру ва кушоёкдар- 
нинг кейинги оёкдари сакрашга, туёкушларнинг оёги тез югуришга
китларнинг кураклари сузишга мослашган. Оёк^арнинг узайиши х,ай- 
воннинг тез \аракатини таъминлайди ва бу одатда, кафт ва товон булим- 
ларининг узайиши билан амалга ошади (153-расм). Товонда юришдан 
бармокда юришга утиш, туёк^иларда эса фалангада юришга утиш \apa- 
катни (югуришни) тезлаштиришга олиб келади.
Мускул системаси. Сутэмизувчиларнинг мускул системаси юксакда- 
ражада дифференциаллашган ва турли хил мускуллардан ташкил топган. 
Озик,ни тутиш ва унга механик ишлов бериш билан боЕпик; булган чай- 
наш мускуллари кучли ривожланган. Мураккаб тузилишга эга булган 
териости мускулатураси гавдани ураб олишга, тиканларининг кутари- 
лишига, жуннинг эдрпайишига, вибриссаларнинг \аракатига имкон 
беради. Дарранда шу мускуллар ёрдамида \атто терисининг озгина бир 
Кисмини хам \аракатга келтира олади (отлар). Лунж ва лабларни \осил 
кдлишда ^ам шу териости мускуллари иштирок этади. Маймун ва айник;- 
са, одамларда бу мускуллар юзидан ташкари гавданинг \амма жо-йида 
иккиламчи тартибда редукцияланиб кетган, юзда эса мимика мускулла­
ри яхши ривожланган. Шунга кура маймун ва айник;са, одам уша 
мускуллари ёрдамида узининг психик хрлатини ифода эта олади. Гум- 
базсимон 

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish