З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet182/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   178   179   180   181   182   183   184   185   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

вибриссалар
ташкил кдлади. Бу 
жуда узун, к;аттик;, жун сезиш вазифасини бажаради ва купинча бош- 
да (148-расм), буйин остида, кУкракда, баъзиларининг (тйин) кррин 
томонида жойлашади.
Жуннинг узгарган шакли бу ниналардир. Ниналар х,имоя вазифа­
сини бажаради ва хусусан, типратикан, ехидна ва айник;са, жайра- 
ларда тарак^ий этган булади.

148-расм. Деннинг тумшут атрофида виб-
j / f
риссалар
— 
«сезиш зонаси»нинг жойлашиши.
www.ziyouz.com kutubxonasi


228
Жун цопламининг асосийси тивит ва уц жун ^исобланади. Купчи­
лик даррандаларда жун цопламининг асосини цалин ва майин тивит 
ташкил цилади.
Тивит жунлар орасида узун ва йугон \ам да цаттиц уц жунлар 
жойлашади. Ер остида яшовчи кротлар, курсичцонларнинг жун цоп- 
ламида уц жунлар умуман булмайди. Аксинча, 
6yFy, 
тунгиз ва тю- 
ленларда тивит булмасдан, фацат уц жунлар булади. Лекин бу хай- 
вонларнинг болаларида тивит булади.
Куруцликда яшовчи барча даррандаларнинг бармоц учларида эпи­
дермис хрсилалари — тирноцлари, чангал тирноцлари ва туёцлари булади 
(149-расм). Дарахтда яшовчиларда тирноцлари уткир ва кучли букил- 
ган, ерни ковлаб яшовчиларда — чузилган ва ялпоц булади. Мушукси- 
монлар (гепардцан ташцари) тирноги ичкарига тортилади. Купчилик 
маймунларнинг тирноги сербар ва ясси булади ва бармоц учларини 
устидан цоплаб туради, бунга тирноц пластинкаси дейилади. Пастки 
юмшоц цисми ёстицча дейилади, ёстицча чангал тирноцца анча кам 
тарацций этган. Чангал тирноц пластинкаси бармоц учини ён томонла- 
ридан ураб олади, учи уткир булиб, цайрилиб чициб туради. Н и\оят, 
бармоц учини олдинги ва ён томонлардан ва пастки томондан \ам ураб 
олган шох модца — туёц ^осил цилади. Туёцца тирноц пластинкасига 
мос келадиган шох девор, шох таглик ва стрелка булади. Хукиз, анти­
лопа, цуй, эчкиларнинг шохлари \ам шох модца хрсиласи ^исобланади. 
Улар эпидермисдан \осил булиб, мустацил суяк уцца жойлашади ва 
пешона суякларига бирикади. Бу шохларнинг ичи буш булиб, синса ёки 
тушса цайтадан тикланмайди. Бугуларнинг шохи суяк \осиласи ва чин 
теридан ривожланади, бу шохлар \ар йили тушиб туради. Баъзи бир 
сутэмизувчиларнинг думида ва оёцларида судралиб юрувчилардаги син- 
гари шох тангачалар тарацций этади (цопчицлилар, \ашаротхурлар, 
кемирувчилар).
Эпидермал муртакдан сутэмизувчиларда тер безлари ^осил була­
ди ва бу безлар чин терига чуккан булади. Бир неча хил безлар фарц 
цилинади. 

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   178   179   180   181   182   183   184   185   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish