З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet187/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

диафрагма
мускул девори булиб, кукрак б^шлигани кррин 
бушлигидан ажратиб туради, уни фак;ат к,изилунгач тешиб утади. Д и­
афрагма, бир томондан нафас олишда, иккинчи томондан, \айвон- 
нинг тезак чик;ариш жараёнида к;орин мускуллари билан бирга ишти­
рок этади. Даррандаларнинг купгина мускулларида (юрак, скелет мус-
153-расм. Сутэмизувчиларнинг кейинги оёц скелети (бармок, ва товон эпементяари
к,ора к,илиб курсатилган): А —павиан маймуни — товонда юриш, Б—ит — бармоцда
юриш, В—лама — бармок, учи (фаланга)да юриш.
А
www.ziyouz.com kutubxonasi


235
куллари) организмда кислород захирасини таъминловчи миоглобин куп 
миццорда булади. Айницса, китсимонларда куп булиб, уларнинг сув осгида 
узок; вацг цолишини таъминлайди.
Нерв системаси ва сезув органлари. 
Сутэмизувчиларнинг бош мияси 
умуртцали хайвонларга хос булган умумий хусусиятларини сацласа- 
да, узининг катта хажмда булиши ва мураккаб тузилиши билан улардан 
фарц цилади. Сутэмизувчиларнинг бош мияси (154-расм), аввало, 
мия яримш арларининг нихоятда кучли ривожланганлиги билан ха- 
рактерланади. Мия яримшарларининг ривожланиши цушлардаги син- 
гари кундаланг-таргил таначаларнинг катталашуви хисобига булмай, 
балки олий нерв фаолияти маркази вазифасини бажарадиган олдин­
ги мия пустлогининг, иккиламчи мия гумбази ёки неопаллиум х;осил 
цилувчи мия цопцогининг нерв моддаси усиши хисобига булади. Бир- 
ламчи мия гумбази архипаллиум цолдиц холида сацланади ва сутэ- 
мизувчиларда гиппокамп деб аталади. Нерв хужайралари билан нерв 
толаларидан ташкил топган мия пустлогининг тарацций этиши 
туфайли сутэмизувчиларда кулранг мия моддаси фацат гуштли нерв 
усимталаридан иборат булган оц модданинг устидан жой олади. Мия 
пустлогида олий психик фаолиятлар билан богланган марказлар ва 
олий сезувчи (куриш, эш итиш , туйгу) ва харакатлантирувчи мар­
казлар бор. Х,ар иккала яримшарлар пустлоги Узаро цадоцли тана деб
154-расм. Куённинг бош мияси: I устки
томондан, 11 пастки томондан, 111 ён
томондан кури ниши, I V буйига кесилга-
ни: 1—катта яримшарлар, 2—^идлов бу-
лаклари, 3 —куриш нерви, 4—эпифиз бези,
5 —урта мия, 6—мияча, 7—узунчок, мия,
8—гипофиз бези, 9—варолиев куприги,
10 -мия воронкаси, 11—к,адок,симон тана.
www.ziyouz.com kutubxonasi


аталувчи ок, нерв толаларидан тузилган ва комиссура орк,али туташган. 
Олдинги мия яримшарларининг массаси бутун бош мия массасининг 
45% ини (типратикан), 70% (бурилар) ва 
хатто 
75% ни (делфин) ташкил 
к,илади. Купчилик турларида олдинги мия пустлогининг юзаси текис 
булмай, эгатчали ёки бурмали булиб, унинг юза хажмини оширади. 
Одатда, бош миянинг пешона к,исмини чекка к^смидан ажратиб турувчи 
сильвиев эгатчаси булади. Тепа пешона кдомини энгса «.исмидан ажратиб 
турувчи Роланд эгатчаси хосил булади.
Оралик; мия унча катта эмас, устки томондан олдинги мия ярим- 
шарлари ёпиб туради. Бунда учинчи мия бушлиги (к,орни) ва куриш 
буртмалари жойлашган. К,опк;огида кичкина эпифиз, унинг остида 
эса вегетатив марказлар ва гипофиз жойлашган.
Урта мия хам нисбатан кичик, унинг 

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish