З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet185/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Скелети
Сутэмизувчиларнинг скелети \аракат турларига караб \ар
хил тузилиш ва шаклда булиши билан фарккилади.
Умуртца iTOFOHacH (150-расм) тулик, беш булимга булинади. Умурт- 
к;а погонасининг характерли хусусияти умуртцалар кушилиш юзаси- 
нинг ясси-платицел шаклда булишидир. Умурткаларнинг орасида умурт- 
Калараро 
тогай диск жойлашади. Умурткаларнинг устки ёйлари яхши 
ривожланган. Умуртка погонасининг буйин булимида 7 та умуртка 
булади, фацат ламантинда ва ялковларнинг Choloeopus hoffmani деган 
турида 6 тадан, ялковларнинг Bradypus деган уругада 8-10 тадан умуртка 
булади. Сутэмизувчиларда буйиннинг узунлиги умурткалар сонига эмас, 
балки уларнинг узунлигига боглик. Буйин умурткалари жирафа ва ту-
150-расм. Куённинг скелети: 1—буйин умурткалари, 2 —кукрак умурткалари, 3 —бел
умурткалари, 4—думюза умуртцалари, 5—дум умурпщалари, б—цовуртпар, 7—туш
дастаси, 8—кукрак суяги, 9—кукракнинг акромиал усимтаси, 10—кукракнинг коракоид
усимтаси, I I — ёнбош суяги, 12—к,уймуч суяги, 13—цов суяги, 14—беркитувчитеишк,
15—елка суяги, 16—билак суяги, 17—тирсак суяги, 18—билагузук суяги, 19—кафт суяги,
20—сон суяги, 21—тизза косаси, 22—катта болдир суяги, 23—кичик болдир суяги,
24—товон суяги, 25—тупиц суяги, 26—оёк, кафти.
www.ziyouz.com kutubxonasi


231
ёцлиларда жуда узун, китсимонларда ва кемирувчиларда жуда калта булади. 
Хамма амниоталардаги каби атлас ва эпистрофейнинг булиши характер- 
лидир. Кукрак булимида 9-24, купинча 12-15 та умуртца булади. Буларга 
цовургаларнинг устки цисми бирикиб туради ва амниоталарга хос кукрак 
цафасини хосил цилади. Олдинги (одатда 7 та) умурт-цаларгатуш суяги 
билан туташган хациций цовургалар бирикади. Охирги 2-5-кукрак умур- 
тцаларидаги цовургаларнинг пастки учлари тушга бориб етмайди ва «сохга» 
цовургалар деб аталади. Туш суяги ялпоц булиб, куршапалаклар ва крот- 
ларда унча катта булмаган тож суяги булади, бунга кукрак мускуллари 
бирикади. Бел булимида 2 тадан 9 тагача умурт-ца бор, уларнинг йирик 
кундаланг усимталарида рудимент цовургалар булади. Думгаза булими 4- 
10-умуртцаларнинг цушилишидан хосил булган ва булардан фацат ол­
динги иккитаси чин думгаза, цолганлари эса дум умуртцалари хисобла- 
нади. Эркин дум умуртцалари 3 тадан (гиббон) 49 тагача (узундумли 
яшчер) булади. Айрим умуртцаларнинг харакатчанлиги турли даражада 
булади.
Майда югурувчи ва урмаловчи даррандаларнинг \амма умуртцалари 
Харакатчан булиб, хар томонга эгила олади, хатто калавадек Урала олади. 
Йирик хайвонларда эса (буйин ва дум булимидан ташцари) умуртца 
погонаси кам харакатчан булади.
Сутэмизувчиларнинг 

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish