Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Бешинчи фасл. Бир кунлик иситмалар ^а^ида умумий суз



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Бешинчи фасл. Бир кунлик иситмалар ^а^ида умумий суз
Бир кунлик иситманинг барча турларининг сабаблари уз мо^ияти 
билан циздирувчи ёки цушимча бир тарзда циздирувчи сиртки сабаблар 
булиб, улар [бадан билан] учрашадиган нарсалар, ейиладиган нарсалар, 
жнсмоний ва нафсоний таъсирланишлар, турли орриклар ва [бадан] 
снртидаги шишлардан иборатдир. Го^о ти^илмалардан шундай [исит­
малар] юз бергдики, уларнинг сабаби сиртци булмайди ва уларнинг 
сабаблари узннинг ^уввати билан [фацат] ру^ни алангалатишдан нари- 
га yiMa;:zi:: утган тацдирда эса, ингичка орриц касаллигига ёки [6] биз 
кейинрск айтадиган хилтлардан буладиган иситмаларнинг бирор туртсга 
олиб 
Сиртки сабаблар баъзан илгариги сабабларни цаттиц
^аракатга :-:е.:тнради; агар шунда чиришга томон цузратгудек булса, 
чириш иситмалари содир булади. Б аъзи кишилар бир кунлик иситма 
ф ацат бадан ёки рух чарчашидан кейингина келиб чикади, деб даъво 
киладилар- Бу хатодир.
Бундай иситмалар куп холларда бир кун тутиш билан тугалиб, 
камдан-кам уч кунгача чузилади. Бу ва^тдан куп дазом этганда эса, 
«кучишга» утган булади; «кучиш»нинг маъноси ру^га ёпишган ^арорат- 
нинг баданга ёки хнлтга кучиши демакдир. Шуниси з^ам борки, баъзи 
кишилар бундай иситма баъзан олти кунгача давом этиб, сунг тамоман 
тугалади, боцща турдаги [иситмага] кучганда эса, бундай булмаган бу- 
ларди, дейдилар.
Бир кунлик иситмани даволаш осон, аммо уни аниклаш цийин. 
Шунингдек, ингичка орри^ касаллигининг бошланишини билиб олиш 
хам цийин.
Иссиц-цуруц [мизожли] кишилар бир кунлик иситмага тезро^ чали- 
надилар ва агар уни [даволашда табиб] янглишса, купро^ зарарланади- 
лар; улардаги [иситма] тезликда ингичка о р р и ^ а ёки кунора тутади- 
ган иситмага айланади. [Булардан] кейин иссиц-^ул [мизожи] ролиб 
бу\лган кишилар туради, булардаги иситма чириш иситмасига айланади. 
2-130
www.ziyouz.com kutubxonasi


18
Т и б ц о н у н л а р и . Т д р т и н ч и к и т о б
Булардан кейпнда иссиц [мизожи] кучли, сунг нуру^ [мизожи] кучли ки- 
шилар туради.
213 
Мизожи иссиц ва цуру^ булган киши оч ^олиб, || унинг устига уй- 
цусизлик, нафсоний ёки жисмоний чарчашлар ^уииилса, бу киши бир оз 
эт увушиб ^урпайиши билан бирга, тезда бир кунлик иситмага чалина- 
ди. Бунга дар^ол чора куриб овцатлантирилмаса, у кишига тезда чи- 
риш иситмаси ёпишади.
Б е л г и л а р . Бир кунлик иситмаларга хос булиб, уларни бошца 
иситмалардан ф ар^ ^иладиган аломатларга келганда, биз айтамизки, 
хос аломатлардан бири унинг олдин утган сабаблардан содир булмасли- 
ги ва [томир уришининг] цисилиши билан бошланмаслигидир; яъни бу- 
нинг бошланишида куп ^олларда цалтираш, ^ул-оёцларнинг совуши, 
хароратнинг ичга тушиши, ланжлик, ун^учанлнк, томир уришининг чу- 
1
^ур тушиши бир текис булмаслиги ва кичрайиши кузатилмай, балки, 
го^о унинг бошланишида бадан совуц еганга ёки эт увушиб, эдфпайган- 
га ухшаш ^олат ва ёмон каймуснинг буги сабабли [бадан] санчиши юз 
беради, биро^ бу тезда йуцолади. Го^о, камдан-кам ^олларда, санчиши 
билан мушакларга азият етказувчи ^аддан таш ^ари купайган буглар 
сабабли цалтираш пайдо булади. [Бир кунлик иситманинг*] алангаси 
ловуллатиб цацшатмайди, балки чарчоц ёки мает киши баданидаги 
^арорат сингари ^уш ё^адиган булади-
Агар биринчи кунда сийдик етилган, томир уриши ^ам яхши бул- 
са, бу иситмани бир кунлик эканлигига >^укм цила бер. Чунки иситма бир 
кунлик булганлиги туфайли сийдик узгармайди, унинг чукмаси етилган, 
бирор хилт рангига мойиллашмаган булади. Го^о [чукманинг] булути оси- 
либ туради, баъзан эса, юзада сузиб юрувчи яхши рангли булади. Сийдик 
ранги муътадил булмаган та^дирда ^ам, унинг цуюц-суюцлиги муъта- 
дилдир. Бунда сийдикнинг ранги, иситма булмаган вацтда ^ам, сийдикни 
узгартирувчи бирор сабаб илашишидан, биз кейинроц айтадиган чарчаш 
,ва шунга ухшаш лардан узгарган булади. [Бир кунлик иситмада] агар 
иситма кучеизлантирувчи таъсирлар натижасида келиб чи^маган ва 
иситма мавжудлиги устига меъда огзида томир уришини кичрайтиради- 
ган ачиштирувчи хилт, совуц ёки бирор бошца сабаб булмаса, тЬмир ури­
ши кетма-кетлик, кучлилик ва катталикка мойил булади. [Бу иситмада] 
томир уриши камдан-кам узгаради, узгарган тавдирда ^ам, цандайдир 
бир тартиб сацланади. Агар шундай булмаса, [томир уришидаги тартиб- 
сизлик] ^аттиц чарчаш ёки ички аъзоларнинг ^аттиц ачишиши каби исит- 
мадан олдин ёки у билан биргалашиб келган бирор бош^а сабаб туфайли 
содир булади. Б а ъ за н зичлаштириб совутувчи кучли совуц [^аво] сабабли 
ёки 
цуёшнинг цуритувчи кучли ^арорати, ёки цуритувчи цаттиц чарчаш, 
ёки оч цолиш, ёки уйцусизлик, ёки гамгинлик, ёки бушалиш сабабли [то-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б и р и н ч и ф а н
19
мир уриши] цаттицлашади. Бунда го^о томир уришининг ёйилиши[кенга- 
йиши] тезлашиб, 
й и р и л и ш и
[торайиши] секинлашади, бироц табиий з^ола- 
тидагидан тезлашиши камдан-кам оз мицдордагина булиши мумкин. Чун- 
ки бу иситмада бузуц бур чицаришга булган эз^тиёждан кура [юракни] 
салцинлатиб ором беришга булган эз^тиёж купроцдир; чунки бир кунлик 
иситмадаги бурлар муътадил бурга циёс ^илинганда, улар албатта бузу^ 
булмай,балки уыга цараганда иссицро^ булади. Агар сен томир уриши 
ва унинг 
й и р и л и ш и
[торайиши]ни билишда ^ийналсанг, буни [касални] на- 
фас олишига ^араб ани^лайсан. Иситма кетгандан кейин, томир уриши 
касалнинг бадани учун табиий булган уз холатига кайтади; бу — яхши 
аломат.
Умуман, билгинки, сийдик ва томир уришининг яхши булиши исит- 
манинг бир кунлик эканлигига далилдир- Томир уриши бундай булмага- 
ни тацдирда [хам] иситманинг бир кунлик булмаслиги шарт эмас, чунки 
бир кунлик иситмада хам, купинча, сийдик рангли, томир уриши ноте- 
кис, кучсиз ва кичик була беради. Иситманинг бошланишда аста-секин 
булиб, зураииши иккисоатдан нарига утмаслиги ва нихоятгаетиш пай- 
тида кучлн аломатлар юз бермаслиги >^ам унинг бир кунлик эканлигига 
далолат цилу^ч;: нарсалардан биридир. [7] Чиришдан булган иситма бу- 
нинг аксичаднр. [Бир кунлик иситмада] орир з^олатлар юз бермайди, куч- 
ли >;арорат хуруж цилмайди ва оррицлар кам булади. Бош оррири ёки 
бирор [бошка] огри^нинг борлиги кузатилса-да, улар туррун булмай, 
иситма кетгандан кейин давом этмайди. Булар з^аммаси иситманинг бир 
кунлик эканлигига далолат цилади.
Бир кунлик иситма хилт терлашига эмас, табиий терга ухшаш, миц- 
дори унча куп булмаган, балки кайфиятда табиий терга яцин булгани- 
дек, ми^дорда хам [шунга] яцин булган намлик чициши билан [бадан- 
дан] кетади. Агар тер куп чи^са, демак, иситма бир кунлик булмайди. 
Иситма бир кунлик эканлигини текшириб билишда ¡восита буладиган 
нарсалардан бири шуки, иситма тутган кишини з^аммомга туширадилар, 
агар шунда одатда булмайдиган эт увушиб з^урпайиш пайдо булса, бун­
дай иситма чиришдан булган иситмадир. Бундай касални з^аммомдан 
дарз^ол чицарилсин. Агар касалнинг ^олати узгармаса, демак, иситма 
бир кунликдир.
Б и р
к у н л и к и с и т м а н и н г
[ б о ш ц а т у р г а ]
к у ч и ш и .
Бир кунлик иситма билан орриган кишини овцатлантириш лозим бул- 
са-ю, табиб хато цилиб уни ов^атлантирмаса, [бу иситма] сафро [мизож- 
ли] баданларда ингичка орриц [иситмасига] ва куйдирадиган [иситмага], 
семиз баданларда эса чиришсиз булган 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish