Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

с и н у х у с г а ,
баъзан эса чириш 
билан булган 
с и н у х у с г а
з^ам кучади. Тери тешикларини очиб ва [бадан] 
жисмини сийраклантириб ёрдам бериш лозим була туриб, бу тадбир- 
лар цулланилмаган тацдирда з^ам шундай булади; бунда з^арорат ба-
www.ziyouz.com kutubxonasi


20
Т и б к о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
данга цамалиб долган хилтларда алангаланиб, уларни кучли циздира- 
ди ва чиритади-
Б и р к у н л и к и с и т м а н и н г б о ш ц а [ т у р д а г и ] и с и т м а -
л а р г а к у ч г а н л и к б е л г и л а р и .
Бунинг далили шуки, иситма 
тер ёки намлик чицмай ёки чиц^анда дам тер ёрдамида [бадан] тозалан- 
масдан туриб паеаяди. Пасайиш даври узовда чузилган ва уцубатли 
булади; томир уриши тозаланмайди ва унда цандайдир 
[
н о с о р л о м л и к

са^ланади. Агар [илгари] бош оррири булган булса, у дам давом этади. 
Булар хаммасн бир кунлик иситманинг хилт чиришидан буладиган 
иситмага ёки ингичка орри^ иситмасига кучганлигидан д а р ак беради. 
Агар [иситма] сабаблари кучли булган ва иситма узоц давом этган бул­
са, у ингичка оррик иситмасига кучади; агар у ингичка орриц иситмаси­
га кучган булса, сен [ушлаб курганингда] артерия жуда исси^ эканлиги- 
ми сезасап дамда иситма аъзоларнинг даммасида бир текисда эканли- 
гини, тулиб кетиш ва таом ейишдан 
кейин 
дарорат 
кучаяётганини 
курасан. Шунингдек, томир уриши цаттиц ва кичик булиши билан бир-
214 га, бир текисликни сацлаётганлигини II дамда ингичка орриц иситмаси- 
нинг биз келгусида айтадиган бошца белгиларини дам курасан.
Агар бир кунлик иситма цондан буладиган иситмаларнинг бир ту­
р и — «чиришсиз 
с ш у х у с »
деб аталадиган иситмага кучса, тулиб кетиш, 
дароратнинг кучайиши ва юз к^пчишини курасан. Чиришдан буладиган 
иситмаларга кучганда эса, эт увушиб дурпаяди, томир уриши нотекис 
булади, кичраяди ва цисилиши ойдинлашади. Бунда дарорат куйдирув- 
чи ва дуру^ булади; ёмон долатлар юз беради; 
сийдикка келганда, 
унда баъзан илгариги [иситмадан долган] етилганлик са^ланади, аммо 
куп холларда унда етилиш кузатилмайди.

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish