Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

сорломлик
 
ва^тларида хазм цила оладиган овцатларини 
ш у
ва^тда >;ам 
хазм к;иламан деб уйламай, балки камрорини уйласинлар. Шунинг 
учун улар камрок xav Kÿn озиц буладиган, биз ^озир айтиб утган ов- 
катлар билан, шунингдек, илитилган тухум сарири кабилар билан ов- 
катлансинлар; xÿpos мояги ^ам яхши.
Б аъзилар чарчаган кишига бопща 
[иситма]лардагидан 
Kÿpa 
ен- 
гилро^ тадбир р$ллаш керак, деб даъво циладилар. Бу турри эмас. 
Бундай касаллар ,\ул мевалардан ейишлари, агар одат килган булса-
www.ziyouz.com kutubxonasi


28 
Т и 6 tç о н у н л а р и. Т g р т и н ч и к и т о б
216 лар, куп сув цушилган шароб, II одат цилмаган булсалар, гулоб ёки 
шунга ухшаш нарсалар ичишлари керак. Аъзоларини ва цуриб долган 
буринларини ^уллаш з^амда [аъзоларида] юз бераётган тортишишни 
юмшатиш учун баданларига бош^а [иситма]лардагидан 
Kÿpa Kÿnporç ëF
суртншлари зарур. Бинафша ëFH бундай [касал]лар учун ишлатилади- 
ган ёрларнинг энг яхшисидир. 
ё р н и
умуман баданларига, айник;са бош, 
бу'йин, умуртца поронасига, буринларнинг ^аммасига, хусусан, ^ам- 
момга тушганларидан кейин суртиш керак. Уларнинг [ётиш] уринлари 
текис, курпа-кпйимлари ва утирадиган жойларн хушбуй цилинган 
булиши лсзим. Агар бнрор цолдик сабабли кайтадан хаммомга ту- 
шишга эхтиёж турилса, шу бобда айтиб утилган нгрсаларнинг >^амма- 
си кайтадан ишлатилади.
Ун еттинчи фасл. Бушалишдан буладиган бир кунлик иситма
Гохо сургп пайтида хилтларнинг цузгалишидан рухда ^ а д д а н та ш - 
цари ^ а р ак ат пайдо булиб, натижада иситма кутарнлади. Бунга сабаб, 
купинча, бушалишга эргашиб келадиган чарчаш булади. Купинча, 
[рухни] циздириши сабабли, уни сурги дорилари хелтириб чицаради, 
баъзан эса [иситма] томирдан цон олишга 
эргашиб 
келади. 
Чунки 
томирдан rçoH олиш бурларнинг рутубатини ва кон цисмини кеткизиб, 
уларни сафроли тутунлиликка айлантиради-
Д а в о л а ш: уз бобларида маълум булган нарсалар билан аста- 
секин ични тухтатиш, касалга совутувчи, ^улловчи овкатларни буриш- 
тирувчи нарсалардан цУшиб, ^азм буладиган микдорда бериб, ^увва- 
тнни кучайтириш керак. Меъдаси [усти]га или^ эмас иссиц, кучайти- 
рувчи куюк суртмалар ва цуйиладиган дорилар ишлатилсин. Чунки 
^ар бир илик нарса бушаштиради ва цувватни тарцатади. Шу жумла- 
дан, Рум сунбули ёрига ёки бирор бундан совуцрок хушбуй цилинган 
ерга ботирилган жуннинг ёри кетгунча сициб [ишлатилади]. Касалнинг 
юраги ва жигари устига бирор совутувчи нарса куйилади.

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish