Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Ун саккизинчи фасл. Огрицдан буладиган бир кунлик иситма



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Ун саккизинчи фасл. Огрицдан буладиган бир кунлик иситма
Оррик гохо ру^ни ^издиради, бунинг натижасида иситма пайдо 
булади.
Б е л г и л а р и: бош, куз ва цулоцдаги ёки тишдаги, буринлар ва 
цул-оёклардаги орри^лар, цуланж ва бавосир орриклари ёки булардан 
бошца чипцон оррицлари бунга [далолат цилади].
Д а в о с и :
OFpnrçrça 
царши уз бобида айтилган тадбирни ишла- 
тиб, сунг чарчашдан буладиган иситманинг иложи ^улланилади. Агар 
шароб ичнрилганда оррик; цузгалиш хавфи булса, уни ичирилмайди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б и р и н ч и ф а н
29
Ун туцкизинчи фасл. Хушдан кетишдан буладиган бир кунлик иситма
>^ушидан кетган кишида ру^ ^аракатларининг изтироблилиги са- 
бабли баъзан ^изиш пайдо булиб, у иситмага айланади. Бу иситма- 
дан, ю/пинча, хушдан кетиш хавф-хатари йук;олгандан кейин х.ам би- 
рор ^олдиц сацланади.
Б е л г и л а р и : [иситмадан] бир оз илгари бехушлик булганлиги ва 
бир кунлик иситмалардан бошца иситма аломатларисиз цувватнинг 
пасайишидир. Бунда томир уриши турли ^олатда булиб, гох тушиб кета- 
ди, го^о совуц ралаба ^илган пайтда билинмай ^олади ва гох.о харорат 
ралаба ^илганда тезлашиб явдол билинади, цатти^лик ва «^уртсимон» 
ликда сулиб, эти устихонига ёпишган кишилар томир уришига ухшайди.
Д а в о си : бундай иситманинг иложи бе^ушликка карши цУлла- 
ниладиган илож за. шунингдек, тез з^азм буладиган яхши каймусли, сен 
ю^орида билиб \тган ов^атларингдан бериш ва шароб ичиришга эхтиёж 
турилса, иситма.'.;:-: курцмай ичираверишдир. Касал бехушликдан rçy- 
тулса-ю, бадан сулишидан буладиган иситмадагидек 
иситма давом 
эта берса, умуунй конунга мувофик совутувчи ва з$лловчи тадбирлар 
билан даволаналн
Йигирманчи фасл. Очликдан буладиган бир кунлик иситма
Купикча, буггар баданда Узига озиц тополмай тезлашади ва исит­
ма келтириб чикгради; томир уриши кучсиз, кичик ва баъзан каттицли- 
ликка мойил булади.
Д аволаш овкатлантиришдан иборат. Иситма пайтида, масалан, 
арпа каш:-:обн вс. сабзавотлардан тайёрланган cyiorç ошлар, иситмадан 
кейин ку'.'лантнрузчи яхши овцатлар берилади. [Касални] з^аммомга 
туширилади, бошига купгина или^ сув цуйилади, шундай сувга ут^а- 
зилади, баданнга бннафша, ^изил гул ва цовок; 
ë F H
каби ^улловчи 
ë F -
л а р суртилади.

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish