Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

тамр
хиндий
ва енгил ш амчаларгача ишлатиб, доимо юмшатиб туриш керак. 
Модда етилган пайтда уни ^алила, шо^тара, 
хиёршанбар
ва шунга 
ухшаш маълум нарсалар билан бушатишга э^тиёж тушади.
Агар [касал] ^олати цул томиридан цон олишни кутармаса, пешо- 
на томиридан кон ол ёки цортиц цуй! Агар юз берган бирор монелик 
сабабли булардан ^еч бирини цуллаш мумкин булмаса, куйдирувчи 
иситмадаги сингари сурги [дорилар] ишлатилади хамда очувчи, пар- 
чаловчи, [кон] кайнашини тухтатувчи дорилар билан [цонни] совути- 
лади. Томирдан цон олишдан бехушлик пайдо булса, касалга тура су-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б и р и н ч и ф а н
89
ви билан нон едирасан ва агар уз-узидан бурун цонаса, уни [касал] 
бехушликка яцинлашмагунича тухтатмайсан.
Копни цуюлтиришга келсак, бунга жийданинг цайнатиб цуюлти- 
рилган шираси билан эришилади: юз дона жийдани беш 
ритл
сув- 
да, то [сувнинг] учдан бири колгунича цайнатилади ва ш акар билан 
цуюлтирилади; шакар цанчалик нам булса, шунча яхши. Ясмиц, ай- 
ницса, унинг уткир сирка билан тайёрлангани хам шундай. Модда 
цугоц булганда жийданинг куюц ширасини ва ясмиц жирмини
1
ичи- 
ришдан сацлан!
[Конни] совутиш эса, ясмицнинг совутилган сувн, сутчупнинг со- 
вутилган суви ва бирор монелик булмаганда совуц сувни ичириш би­
лан булади. Б аъзан [касалга] то цалтираб кукариб кетгунигача совук; 
сув ичирилади; шунда у гохо согаяди.
[Кондан буладиган] бу иситма гохо балгамдан буладиган иситма- 
га айланади ва уни гул кулчалари ва шунга ухшашлар билан даво- 
ланади. Бундай даво цадимги табиблардан бири [томонидан ишлан- 
ган] булиб, кейингилардап бири уни узига нисбат берган. Арпа суви- 
ни ичиришга келганда, бу фойдали тадбирдир, лекин уни ич мулойим 
булган вацтндагппа ичириш керак. Арпа суви ичиришнинг энг муво- 
фнц вацти [коннинг] цаттиц кайнаган, бетоцатлнк, алангаланиш ва 
кетма-кет хафацонлар вацтидир-
Билгинки, томирдан цон олмай ва сурги ишлатмай совутиш тад- 
бири билан чекланиш тицилмаларни ва модда цамалишини купайти- 
ради || ва бунинг натижасида чириш ва харорат хам зураяди. 
242
Конни тозалашга келсак, бу [касалнипг] цувватли ва заифлиги 
тацозосига цараб, сафрони сурадиган нарсалар билан ^амда хом 
хилтни етилтирадиган нарсалар билан булади. К оннинг чиришига са- 
баб буладиган нарса, купинча, шу хом хилтдир. [Иситманинг] охири- 
да кофур кулчалари ва табошир кулчалари каби [дори]лар ичирила­
ди.
Ж у д а
я х ш и к у л ч а л а р. 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish