Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Т и б ц о н у н л а р и . Т §



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б ц о н у н л а р и . Т § 
р т и н ч и к и т о б
аммо у ханУз зурайнш даврида булади, чунки сен уни [кайтадан] зу- 
райишга бошлаганини курасан. [Иситманинг] пасайиш даврида хам 
шундай тухтаб цолиш холлари булади.
Балрамдан буладиган иситмалар рутубатнинг куплиги 
• .абабли 
куп телчиратади, аммо уларнинг бурлари хилтнинг ёпишкоклиги са- 
бабли кам терлатади; агар терлатганида х ам унчалик куп булмаган 
нарса чицади- Терлашнинг камлиги ёки йуцлиги бу иситманинг хос 
белгиларидандир. Б алрамдан буладиган иситмаларда 
ташналик оз, 
лекин [балгамнинг] шурлиги ёки чиришининг шиддатлилиги 
абабли 
[куп булиши мумкин], бироц шунда хам бошца иситмалардагк ташпа- 
ликдан камроцдир.
Бу касаллик билан огриган кишиларда икки бициннинг к;, пчишн 
куп учрайди ва гохо тортишиш сабабли бицин териси юпцалашпб хам 
кетади.
Б алгам д ан буладиган иситма билан орриган кишининг 
ранг и 
оц 
[нарса] ичидаги куклик ва сарицликка мойил булиб, булар хаммаси 
биргалашиб, цуррошин рангига ухшаб кетади ва [бу ранг] иситма ни- 
Хоятига 
етгунига 
к а д а р х а м 
[сацланади]; бошца иситмаларнинг 
ничоя-
тига етиш давридаги цизаришдек [ранг] цизариши бунда 
кам 
у'фаГ'дп.
Томир уришига келганда, у кучсиз, паст ва кичик булади. Бошла- 
нишда у снйрак, сунг охирида, кетма-кет булиб, кетма-кетлиги ва ки- 
чиклиги турт кунда бир ва кунора тутадиган иситмаларнинг кетма- 
кетлиги ва кичиклигидан шиддатлироц булади. Томир уришидаги кет- 
ма-кетликнинг шиддатлилиги унинг жуда кичиклиги туфайлидир, ле­
кин у турт кунда бир тутадиган иситмага [учраган кишининг] томир 
уришидан тез булмай, баъзан [иситма] бошланишида ундан кура суст- 
роц ёки ушандайдир 
х а й д а у
тартибсиз булиш билан бирга, жуда но- 
текис булади. Кичик ёшли ва цувватсиз касалларда томир урпшининг 
нотекислпги купрок. Бу иситмада томир уришидан олинадигак далнл- 
лар энг турри далиллардандир.
Бундай касалларнинг сийдиги [иситма] бошланишида тпкплмалар- 
нинг куплиги ва совуц ейиш сабабли оц рангли ва суюц булади. Ке­
нии у чириш сабабли цизаради ва етилишнинг ёмонлигн сабабли хн- 
ралашади. Купинча, сийдик вацт-вацти билан узгаради: [факаг] куюк 
модданинг узи цолса ва чиригани эриб тарцалиб яна *тнкилмл хоснл 
булса1, сийдик оцаради, сунгра [модданинг] купгина кисми чириб хай- 
далиб тикилмаларни очса, сийдик цизаради ва худди уша [цуюц] хилт 
цайтиб келиб иккинчи марта тицилма пайдо цилгунича [кизкллигича 
цолади]. Ахлатга келганда, у юмшоц, суюц ва балгамли булади.
Иситманинг тутиш навбати ун саккиз соат, тутмаи туриш вацтп 
олти соат булиши унинг балрамдан эканлигини курсатадн Аммо исит­
манинг тутмай хуйнши жуда соф тутмаслик эмас, чунки модда цуюц 
ва ёпишцоцлиги билан бирга купдир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б и р и н ч и ф а н
93
Иситманинг балгамдан булганлигига кишининг ёши, одати, исит- 
ма юз берган фасл, м ам лакат ва овцатлар хамда [иситмадан] илгари 
содир булгап мсъда бузилиши каби сабаблар хам далолат цнладн. 
Бунга яна ташци куриниш — юцорида айтилган юз ранги [узгариши], 
юз салциши, ушлаб курганда [терининг] юмшоц туюлиши ва, шунинг- 
дек, меъда орзининг кучсизлиги ва ишта^анинг пасайиши далолат ци- 
лади. Б аъзан бундай иситмада талоц катталашадн; 
куп холларда 
иситмадан анчагина олдин нордон кекирик содир булади.
«X, 
у
л» д е б ат а л а д и г а н д о и м и й и с и т м а н и н г б е л г и- 
л а р и : бунга балгамдан б;уладиган иситмалардаги [тутиш навбатлари- 
нипг] цайтиб кетиши ва цайтганга ухшаши, бошланишда цалтираш, 
совуц ейиш, эт увушиб 
х У Р п а й и ш л а Р Д а н
[иборат] бошца барча белги- 
л ар киради. Бу иситма ингичка огриц иситмасига [бошца иситмалар- 
дан кура] 
K ÿ n p o r ç
ухшайди ва бунда [тутиш навбатининг] сусайиши 
олги соатдан кейин ва шунга якин вацтда кузатилади, бу [вацт] дав- 
рий пситмадагидан 
K ÿ p a
купроцдир. Даврий иситмада хам [сусайиш] 
хароратнинг колдигисиз булмаса-да, аммо колдик махфий ва сезил- 
майдигандир.
K ÿ n
ц о л л а р д а б а л г а м д а н , б а ъ з а н э с а , с а ф р о д а н
Х а м 0 у л а д и г а н, [ а м м о ] с а в д о д а н б у л м а й д и г а н х а м Д а 
м а х с у с и с м в а
х У к м л а Р г а
э г а б у л г а н и с и т м а л а р . Бу- 
лар

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish