Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


тиб, бир неча кун цуйиб цуйиш керак. Д иёхилун



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet498/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   494   495   496   497   498   499   500   501   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

^
тиб, бир неча кун цуйиб цуйиш керак.
Д иёхилун
з^ам яхши марз^ам-
дир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


550
Т и б ц о н у к л а р и. 
Т у р т и н ч и к и т о б
Б у н и н г 
у ч у н 
я х ш и 
с у р т м а. 
Пусти а жр а т и л г а н ачч
1
Щ 
бодомдан бир 
дирхам,
куйдирилган садаф ва куйдирилган ок сопол- 
нинг
1
хар биридан икки 
ди рхам дан
, пусти а ж р а т и л г а н мошдап ярим 
дирхам,
пусти а ж р а т и л г а н
н ух ат да н икки 
дирхам,
ёввонп 
я с м
1
щ- 
дан бир 
дирхам,
Миср бо^иласидан ярим 
дирхам,
денгиз купигидан 
я ри м
2
дирхам,
цаттиц чириб, о^ариб кетган с у як д а н бир 
дирхам
па 
аизиратгуштх урд ан бир 
дирхам
олиб янчилади, буларнн арпа сувн 
па шакар билан ^ориштириб, ма х са р сари^ суви билан кушпб сурти- 
лади.
[279] 
Яна сопол
3
кукуниии, шунингдек, ёнго^ ёги билан кушнлган 
айицтавонни суртилади. 
ё к н
табиий сода, ц а вр а к елими, 
мурр
ва 
с а р п к ;
олтингугуртдан баробар ми^дорда олиб, бу тар ки бд ан сую^ суртма 
я с а л а д и ва я ра цилмаслиги учун сирка билан унинг кучини 
с и п д н р н б
ишлатилади.
Шунингдек, ^имулиё кесаги, к аптар тезаги, совун ва кундур елимн- 
дан баробар миа дорда олиб, сирка билан цушиб суртилади. Яна окар- 
гунича куйдирилган тог эчкисининг шохи, кундур елими, Миср бокила- 
си, ёввойи яс ми ^ ва бо^ила унла ридан баробар булакла рни; ^ а в р а к
елими, навшадил ва аччиц бодомнинг з^ар биридан учд ан бир булак- 
дан, катиро ва а ра б елимининг хар биридан чорак б ул а к д а н олинади.
Ёки [уша ж ойл арг а] са^ич цуйиб богланади, сунгра табиий сода, 

о ха к в а ток кулини олиб, уларии а сал билан ^ушиб суртилади. Б у дори 
^изил сепкил ва яр алар ни нг изларига з^ам яхши фойда килади. Б аъз ан
уша жойни тилишга з^ам э х ти ё ж тушади.
Олтинчи фасл. Я р а в а чечак излари
Биз айтиб у тг ан кучли дориларнинг х а м ма с и я ра излари 
кучсиз 
б ул га нд а фойда ^илади. Бунинг учун э ш а к чарвиси, з $л Камиш илдизи- 
нинг бир оз ас ал блан цушилган шираси, х ам ир га ишлатиладиган туз- 
га кушилган ари асали ва зайтун ёгида то к уюлг анигача ^айнатилган 
тиканли о^ ток ^айнатмаси билаи ^орилган сув ялпизи ана шу айтиб 
утилган ва т а ж р и б а ^илинган дорилардандир.
Куйидаги таркибли цуюк суртма х ам шундай. Гулсапсар илдизи, 
куст, куйдириб ювилган ^ургошин, тог эчкисининг куйдирилган шохи, 
бурац, ц а в р а к елими* ва эски т е з а к
4
олиниб янчилади; бу таркибии з^ат- 
то, кизил сепкил ва сепкилга з^ам ишлатилади. Яна: эскириб, чириб оцар- 
ган т ез а к ва чириган с у я к л а р д а н ун [булак]дан, ^уриган цамиш илдизи- 
дан пигирма бул ак , янги сополдан ун б улак,
к р а х м а л д а н ун б улак,
Миср бо^иласидан беш бул ак , пусти а ж р а т и л г а н ^овун уруги, гуруч ва 
н ухат унининг з^ар биридан ун б у л а к д а н ва бон донасидан ун беш бу-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Е т т и н ч и ф а н
551
л а к олиб, арпа билан ^ориб суртилади. Агар бу тар ки бга к;уст, 
мурр
I] 432 
ва аристолохиянииг хар биридан ун б у л а к д а н цушилса, яхширо^ булади.
Яра ва чечак изларини даволашни олдинги бобда х ам курсатиб утдик.
Еттинчи фасл. Улик цон, кора сепкил, кизил сепки л1 в а сепкил
Кизил сепкил ва у лик ^он гохо толаспмон томириинг огзи очнлиб 
читкам ком ёки зарба, ё бош^а марса сабаблп унинг срилишидан [чиц- 
цан к;ондан] пайдо булади; шунда ^он энг устки терининг та г ид а бирор 
жо йд а тухта либ цолади. Уша жойнинг ранги ва курипиши ^изгиш бул- 
са, кизил сепкил, цорамтир булса, ^ора сепкил ва чаплашиб кетса, сеп- 
ки;; деб а т а ла д и; бир гурух; [олимлар] иуктасимопини сепкил деб ата- 
гаилар. К изил сепкилли кишининг мизожи к уруклпгп сабабли, купинча, 
л аб ла р ёрилади. К он ^отиб корайиши к уч ап ма с да н бурун буларнинг 
^аммасини тезлик билаи д а в ол аш к ер ак ; чункп пакт утса, д ав олаш 
цийин булади.
Улик цон ва ^ора сепкилга к ел ган да [шуим аитиш керакки], у бун- 
дай килиб чикариб олинади: нпштарнинг учи юпка терига яра килмай- 
диган килиб киритилади, агар у жо йд а котган ^он бор булса, [^онни] 
охисталик билан олинади. Агар кои хали ^отмаган булса, уни охисталик 
билан окизиб юборилади, сумгра батамом то зал аб т аш ла ш мак;садида 
дорнлар билан дав оланади. Биз к;ора ва к;изил сепкилларга шундан тад- 
бир ^ ул ла г ан эдик. у излар [йуколиб кетди]. Лекин бундай тадбирдан 
кейнн томирларнинг огизларидан ц айтадан 
1
фн о^масин учун буришти- 
риш хусусияти булган кукм^ суртма ишлатиш керак . Шу билан бирга, бу- 
риштирувчи дориларни т ар к ат у вч и дори томирнинг кенгайган йулидан, 
айник;са, сепкилнииг бошлангич пайтида моддани тортиб чи^армаслиги 
учун кулланилади. Шу сабабли кучлн ачиштирувчи дори ишлатилмайди.
Узо^ вацт га чузилиб кетган [сепкилга] бундай дорини ишлатишдан 
цу рк ма с ли к керак, унга ачиштириб т ар к ат у вч и дорини кетма- ке т куинб- 
олиб, ишлатиб туриш к ер ак ; узо^ вак;тга чузилиб ^орайиб кетгап хилн- 
нигнна шундай дав олан ад и. Улик цоини д ас тл аб ки хола тда узок вацт 
куп иссиц сув ^уйиб, айникса, у с увд а та рк а ту вч и ^ у в в а т бор б ул с а , — 
та рк ат иб юбориш билан д а в ол аш мумкин булади; баъзам д ав о ла шд а н 
олдин уша жой тилинади. Гохо бунга царши 
мурр
шиёф дорисн фонда 
цилади. Бундай сепкилга [яна] уша сепкилли жойни ц а шка рб ед а 
1
^ай- 
н атмаси каби дори билан ювгандан кейин бир к ун да к а и та -к а пт а икки 
м а р т а б а гул шиёф дориси ва шунга ухшаш дори суртилади. Бу и кк ал а 
дори ва у л ар дан бопщаларини х ам сариц йунгич^а суви билан ишлатиш 
яхширо^. 
Муррцан
тайёрланган шиёф дори кучсизрок дорилар билан 
т о за л аг а нд а н сунг, долган улик конларни кетк аз ад и.
www.ziyouz.com kutubxonasi


552
Т и б ц о н у н л а р и. Т д р т и н ч и к и то б
[280] 
Нордон сирк ада ивитилган анжир баъзан у лик цоннн таркатиб 
юборади. К,овурилган табиий сода, к аптар тезаги ва бура^дан баробар 
[мицдорда олиб], а сал билан цушиб суртилса ^ам шундай таъснр курса- 
тади. Шупга ух шаш сепкилли жойни табиий сода билан ювиб, кейин са- 
цич ^уйиб, олти кун борлаб цуйилади, сунгра ювиб ташл ан ад н ва кона- 
син учун игна санчилади, сунгра цонни шимдириб олинади ва [яна] 
олти куп цуйиб цуйилади. Сунгра ту з билан иш^алаб, ярим соат куйнб 
куйилади, кейин у ша ж ойг а биз айтадиган дорини беш кун цуйн.тса, 
у лик ^оннинг ^ а м м а цолдирини чицариб ташлайди. У дори к;уйидагпча- 
дир: кундур елими, табиий сода, о^ак, м ум ва а с а л; мумни асал билан 
кушиб эритиб, ^аммасини ара лаштирил ад и ва шу таркиб ^уйиб ио?- 
лана ди; буни ^ар уч ёки ту рт ва беш к унда сепкилли ж о йг а цуйиб гш- 
л атилса , у лик цон изини ва б а д ан г а солинган нацшни к етказадп.
Нон м аг зи билан цушилган етмак, аччи^ бодом, к а р а м урури, т\ рп 
урури, анжир сути, мол ути билан цушилган т а р а т и з а к суви, кангар 
елими ва ме^ригиё^ барги содда яхши дорилардан булиб, уларни кизил 
сепкил в а бошца из ларг а бир ^афта ишцалаб суртилади. Самсак; ва нл- 
гариги бобларда айтилган, то зал аш хусусияти кучли булган ^ а м м а 
дорилар у лик цонга царши ч апла надиган яхши доридир. Яна ёввойи 
зира, 
мурр,
тор газагутининг елими, асал билан бирга цушилган д а ш г
пиёзи, чаёнутнинг к а т т а хили ва шу к абилар [ишлатилади].
Жолинус ва бош^алар 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   494   495   496   497   498   499   500   501   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish