Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


ритл, совундан  бир  уция



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet495/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   491   492   493   494   495   496   497   498   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

ритл,
совундан 
бир 
уция,
бурацдан 
турт 
драхмий
олиб, ^аммасини бир-бирига ^ушилади ва бошга чап* 
л анади, кейин бошни н ух ат уни в а л а вл а г и суви билан ювилади, сунг 
мирта ёги ишлатилади. Го^о бошга мол тезаги суртилса, ж у д а фой- 
д а л п булади; буни суртишда бир кеча суртилади иккинчи кечаси д а м
берилади. К
а з р 0 ^л а г а 1 1
бошни туя , айницса, араб са^ройи туясининг 
спйдиги билан ювиш ж у д а фойдалидир.
Ж у д а ёмон ^азроцланишга ^арши туйилган шиша кучли доридир; 
чшпл зок ва 
т о р
майизи ивитилган [сув] ^ам шундайдир. 
ё к и
б ура ^ 
купиги ва яшил зокдан баробар мик;дорда олиб, сочни олдиргандан 
кейин суртилади, баъзан уларни зайтун ёгига цушилади, ёки тор 
манизини зайтун ёрида эзиб, бу билан бош ёрланади.
Яна олтингугурт, яшил зок ва бура ^да н баробар олиб, м аста ки
ёрида эритилган л а д а н билан цушилади ва бошга цуйиб цуйилади; 
баъзан бу тарк ибга х арба ц цушилади.
Уттизинчи фасл. Кейинги таб и б л ар дан бирининг айтишича, т а ж р и б а
цилиниб, фойдали топилган дорининг таркиби
Дул зуфодан ярим бул ак , у р д а к ёридан бир бул ак , шаббуй ёгидан 
бир бул ак , 
тор
газа гутининг елимидан чорак бу'лак в а л а д а н д а н икки 
б у л а к олинади; кейин бошни совунлаб, иссиц сув билан ювиб, ^уру ^ 
л а т т а билан то ^изаргунича иш^аланади ва ^алиги дорини бир кеча- 
к ун ду з бошга суртиб цуйиб, сунгра ювиб ташланади.
3 5 - 1 3 0
www.ziyouz.com kutubxonasi


И К К И Н Ч И М А Ц О Л А
Р А Н Г Ж И Х Д Т И Д А Н Т Е Р И Д А Б У Л А Д И Г А Н Х . О Л А Т Л А Р
*Биринчи 
фасл. Тери рангини уз гар тир ад ига н с а б а б л а р
1

Р анг Куёш I] ёки совуц, ё шамол, ёки [баданнинг] ^уриши ва кам
*‘430 ювинмш, ёки шур нарсаларни ейиш ёки ^оннинг савдо хилтига айлани- 
шн сабабли хам ^ораяди, шунингдек, [ранг] са ргаяди.
Иккинчи фасл. Рангни саргайтирувчи с а б а б л а р
Турли к а с а лл ик ла р , гамгинлик, ов^атсизлик, 
жинсий 
алокани 
куп килиш, турли 
O F p n iy ia p , 
^авонинг ^аттиц иссицлиги ва к у л м а к сув- 
ларни ичиш [рангни саргайтиради].
Ейиладиган н ар са л ар д ан ж у в о на , уни куп ^идлаш, [277] баъзи суз- 
л а р г а Караганда, хатто унга цараш х ам шундай [таъсир курсатади] ; 
сиркани доимо истеъмол цилиш юзни саргайтиради, зира ичиш, уни 
сирка билан 
rç ÿ u in ô
чаплаш ва куп зира бор уйда узо^ в а^ т туриш х ам
шундай. Сиркани 
K ÿ n
ишлатиш ва к е с а к ейиш [рангни саргайтиради], 
у томирларнинг огзида ти^илма пайдо цилади, н а т и ж а д а ^изил кон 
терига ÿTMafiAH, балки сафронинг бир оз буги ]утади.
I
Учинчи фасл. Рангни равш ан в а цизил килиб ^ а м д а енгилгина то зал аб ,
чироили ^илувчи н ар сал ар
Билгинки, хар цачон цон ва ру^ тери томонга ^ а р а к а т цилганда, бу 
нарса терини равшан, тоза ва цизил ^илади. Бунг а енгил то зал аш ху- 
сусияти бÿлгaн н ар сал ар ёр д ам беради; у л а р терини юпцалаштириб, 
тери юзасида у'либ цолган нарсаларни латиф равишда шилиб олади; 
айникса, у л а р д а
6
ÿHin хусусияти булса, шундай цилади. Шуларнинг хам-
маси билан бирга иссицдан, сову^дан ва ш а м ол ла рд ан сацланиш керак.
Конни тери томонга ^ а р а к а т ^илдирувчи н ар сал ар т ур т йÿл билан 
^ а р а к а т килдиради. [Шу йÿллapдaн] бири цон, айникса, суюц ц онту гд и-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Е т т и н ч и ф а н
547
ришдир, чунки яхши к;он тугилиб купайса ва б а д ан г а т а р^ а лс а , х а м м а
ж ойг а етиб борад и1. Яна бири конни тозалаш, бошца бири ^онни сиртга 
цараб цузгатиб ва унинг йулларини очиб б а д ан г а тар^атиш ва ёйиш, 
яна бири цонни м аж бури й равишда ичкаридан сиртга ^ ар аб тортишдир.
Б и р и н ч и 
й у л 
б и л а н
р а н г н и
ч и р о й л и
к; и л у в ч и 
н а р е а л а р ; улар, м ас ал ан , н ухат ва илитилган т ух у м, гушт сели ва 
хушбуй шароб истеъмол ^илиш х а м д а анжир ейишдан иборат; [анжир] 
терига ^араб х а й да л ад и га н сую^ 
1
^он пайдо ^илади в а шу сабабли се- 
миртиради. К ас а л д а н янги тург ан кишининг ранги хунуклашиб кетиб, 
уни ав ва л ги рангига цайтармоцчи булинса, ун га анжир ва д у м б у л хур- 
мо фойда цилади: бу икк ал аси х ам латиф цон билан турма хароратни 
купайтиради. Бир неча кун кет.ма-кет пахорга шароб ва сут ичиш бу 
^ а^ д а синалгап тадбирлардандпр.
[Конни] тозалаш йули билан [рангни чиройли] циладиган нарсалар,
масал ан , давомли с у ратд а ишлатиладиган кичик 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   491   492   493   494   495   496   497   498   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish