Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


атриф ул ва .^алмла  [мураббосидир]. Кобул халиласи  атрифулдан



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet496/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   492   493   494   495   496   497   498   499   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

атриф ул
ва .^алмла 
[мураббосидир]. Кобул халиласи 
атрифулдан.
к ур а кучлиро^.
Конни б ад ан га ёйиб тарцатиб [рангни чиройли] ^илувчи нарсалар,
ма са ла н, ангуза, мурч, тупалоц ва цалампирмунчоцни ов^атга цушил- 
са, [рангни чиройли ^илади]; заъфарон ^ам шундай, бироц заъфарон, ай- 
ни^са уни шиннига солиб ичилса, конни х ам буяйди. Унинг бир ичими 
бир 
дирцамгача
булади. Зуфо х а м шулар ж у м ла с и д а н д ир ; зуфодан 
икки 
дирхам
ва заъфарондан ярим 
дирхам
олиб, ш ак а р 
билан ичи- 
лади.
Игир х ам рангни чиройли килади. « Б а р б ар уйинчори»ни бир 
дир- 
щ м д а н
икки 
ди руам гач а
турли тол^онларга яхши цориштириб ичил­
са ^ам, шундай таъсир цилади; ёмон а лан гал ани ш пайдо цилмаслиги 
учун [уни толцонларга аралаштирилади]. С а бз а в о т л а р д а н турп, гандано, 
пиёз, айницеа, к а р а м , — уни доимо еб туриш, — ва саримсоц шу 
хил 
[таъсир курсатади].
Иш ва [ру^ий] з^аракатлардан аччигланиш, разабланиш, ж а н ж а л -
лашиш, м уъ т ад ил бадантарбия, к ур аш тушиш; шунингдек, шодлик, 
уйин-кулги, а ш у л а ва куйлар каби ёцимли иш в а амал до р булиш, пок 
в а хушчацчац кишилар билан утириш ^ а м д а мусобаца, пойга, хуроз 
уриштириш ва б ош^аларда бах с ла шу в билан б ул ад иг ан турли ж а н - 
ж а л л а р н и там оша цилиш рангни цизартиради.
Т а ш ц а р и д а н т у р и б
ц о н н и
т о р т и ш
в а
т о з а л а ш
о р ц а л и
р а н г н и
я х ш и л о в ч и
н а р с а л а р ;
пусти 
а ж р а -
тилган бо^ила уни, арпа уни, ёввойи я с м щ уни, бурдой уни ва к р а х ма л ,
айни^са, н ух ат уни, шунингдек, ясми^ уни, гур уч уни, балиц елими, гул- 
сапсар илдизи, лад ан, анжир, кунду р елими, м ас та к и в а унинг ёри, т у ­
х у м пучори, садаф гушти, муцл, куйдирилган цуррошин, цуррошин упа-
www.ziyouz.com kutubxonasi


548
Т и б
ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
си, фил тиши ципири, чириган с у я к л а р ва м а ^л а б д а н тайёрланиб чапи- 
л а д иг а н ва ювиладиган дорилардир. Хушбуй руян, ширин ва 
аччиц 
бодом, бодринг ва ^овун урурлари, Р у м исмалори, цово^ ва т а р а т и з а к
урури
1
з^ам бу ж и ^ а т д а н кучли дорилардир. Юзга *^ар куни к р ах м а л
в а катирони сут билан суртиш з$ам, купинча, юзни тозалаб тиниц 
цилади; тунбош шираси2, мах сар, янги согилган сутлар, з^ил-з^ил ^илиб 
цайнатилган бузо^ туёцларининг цайнатмаси, садаф гуштининг ^ай- 
натмаси, т у х у м оци, сари^ йунрич^а ^айнатмаси ва цашцарбеда кай- 
натмаси з^ам шундай.
Ю з ю в и л а д и г а н я х ш и д о р и : пусти а ж р а т и л г а н
боцила, 
ёввойи ясми^, Миср боциласи, турп урури, пусти а ж р а т и л г а н ^овун 
урури, н ух ат ва к р а х м а л д а н олиб, ювиладиган дори яс а ла ди .
[278] 
Яхши суртма дори3. Боцила уни ва арпа унининг з^ар биридан 
бир булак, н ух ат унидан бир б улак, пусти а ж р а т и л г а н ясмиц, катиро ва 
к рах ма лн ин г з^ар биридан ярим бул ак , цовун уруридан икки б у л а к ва 
заъфарондан буяш учун етарли мицдорда олиб, шу таркибни кечаси 
юзга суртилади, к ун ду з куни ^овун пучоги цайнатмаси, гунафша ^ай- 
патмаси ва шуига у хшашла р билан ювиб ташланади.
Б о ш р х и л
с у р т м а . Ширин бодом, катиро, ара б елими, бо- 
кила уни, гулсапсар илдизи ва бали^ елимидан баробар бу л ак ла р 
олипади, слимни х а м м а с и г а етарли ми^дордаги сувга солиб эритилади, 
сумгра шу сувга бош^а дориларни солиб, суртма яс ала ди.
Я н а б о ш ^ а с у р т м а . Бо^ила, арпа ва н ухат унлари ва кепак- 
431 сиз бугдой унини олиб, ту х ум оци билан ^ушиб суртилади. || Тор пиёзи, 
писз, бура^, а сал билан цушилган ж ув она , ^ а в р а к елими ва бобуна ёги 
кучли тозаловчилардандир. Дул 
майъа
елими з^ам ж у д а фойдалидир4, 
зирних, к а л т а к е с а к тезаги ва наргиз илдизи з^ам шундай [таъсирга эга].
К у ч л и
с у р т м а . М а х с а р сувини олиб ^уюлгунига цадар 
1
^ай- 
нагилади, сунгра шу ц а йн атм ад ан бир 
уция
мицдорида олиб, унга 
^уйидаги дориларни суюц суртмани а р а л аш т ир га н де к аралаштирила-
ди; чумчуц тезаги, Миср боциласининг уни, н ух ат уни ва пусти а ж р а -
тилиб янчилган ^овун урурлари, буларни бир-бирига ^ушиб юк;орида- 
ги ^ а й на т ма г а аралаштирилади.
Б о ш ^ а х и л с у р т м а .
Катиро, тузондек ^илиб туйилган Шом 
шишаси, заъфарон, Миср боциласи ва чигит марзининг з^ар биридан бир 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   492   493   494   495   496   497   498   499   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish