Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet469/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   465   466   467   468   469   470   471   472   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
ган чумолига ух шаш биттаси бор, лекин у чумолидан анчагина к а т т а
булиб, кичик ари х а ж м и д а , бироц ундан анчагина уз ун б у л а д и 1. Унинг 
ург имчак ник идек узун сариц рангли оёцлари булиб, ариларникидан 
узунрок, чацкан жо йд а цолдирган тешиги кичикроцдир. Б у уз у яси га 
арилар сингари эътибор бермай, лойдан к енг слизли у я л а р к ур а бера- 
ди ва у рг им чак ла р сингари бола очиб чицазади. Аг ар уни уя си да н хай- 
да л са , ур г им ча к сингари юради, сунг гу ё пуст т а ш л а г а н д е к булиб учиб 
кетади. Менимча, бу арига у хш аш нарсадир.
Йигирма учинчи фасл. Геккон к а л т а к е с а г и в а к а л т а к е с а к
Б ул а р т и шлаг анд а тишланган ж ой да м ай да ингичка, цора тишлар 
цолдиради [262] ва бу жой доимо огриб цичиша беради, ни^оят, у тиш­
лар устидан ипак ёки цазна утцизиб тушириб юборилса, орриц тухтай- 
ди. Го^о унинг цолдирган тишларини ёг билан к ул чицариб ташлайди. 
Кейин шу жойни суриб та шл ан ад и ва иссиц с увга солиб турилади.
К а л т ак ес а кл а рн ин г тишлаганига цоцигул илдизи ж у д а фонда цилади, 
дейдилар. Агар орриц зур булса, цорацурт [чаццанида ишлатиладиган] 
тарёц ичирилади.
Йигирма туртинчи фасл. Цирцоёц2
Б у цулоцца к нрадиган м а ъ л у м жонивордир; унинг баъзиси бир 
царич у з у нл ик д а булиб, з^ар бир томонида йигирма икк итад ан оёри 
булади. Го^ олдинга юради, го^ [цайрилмай] шу ^олда тисланади, 
Айтишларича, унда бир цадар за,%арлилик бор ва у чацса, озгина ои- 
риц пайдо булади ва бир м у д д а т д а н кейин тухтайди. « Э ш а к гандано- 
си» гули бунга царши тар ё цл а рд а н биридир; баъ зан тузни сиркага 
цушиб ишлатиш кифоя цилади.
й и ги р м а бешинчи фасл. С а л а м а н д р а чациши
Айтишларича, бу к а л т а к е с а к к а у хшаш урмаловчи ^ашарот булиб, 
турт оёцли ва к а л т а думлидир. Айтадиларки,
бу [жонивор] к уй ма с
эмиш, [балки] учоцца ташл ан са, оловни учирар эмиш. С а л а м а н д р а
чаодан кишида цаттиц огриц воце булиб, бад ан оловда [куйгандек] 
а л а н га л ан а ди , тилда иссиц шиш юз беради ва тил тутилиб д у д уц ла -
нади, цалтираш ва эт увушиши воце булади; купинча, с а л а м а н д р а чац- 
цан аъзода юмалоц ш а к л д а цорайиш юз бериб, [аъзо] тушиб кстади.
й и ги р м а олтинчи фасл. Д ав о л аш
Айтадиларки, бунинг давоси о л а к у л а н г [чаццан]даги д ав ола ш ка- 
бидир; бунинг узига хосроц давоси эса, цайси турли санавбарнинг бул-
www.ziyouz.com kutubxonasi


О лт и н ч и ф а н
517
масин елимини асал билан цушиб ичиришдир; шунингдек, ер баиирлаб 
ÿcyB
4
H са нав бар ва гулсапсарнинг цичитциут барги в а зайтун ëFH rçÿ- 
шилган цайнатмаларини ичирадилар, баъзи [табиб]лар э са цурбацалар-
ни цайнатиб берадилар, уларнинг шурвасини ичирадилар в а гуштини 
цу'йиб борлайдилар ^ а м д а едирадилар. Шунингдек, чул в а денгиз тош- 
бацаларининг т у х у мл а ри цайнатиб берилади.
Иигирма еттинчи фасл. Чул в а денгиз с а ц у л у ц а н д а р и 1
Буларнинг ^ар и кк а ла си ^а м менга номаълум; биз эслатиб утг ан 
н ар са л ар д ан бири булса а ж а б эмас. Айтишларича, чÿ лд a буладигани 
тишлаганида, у тишлаган жой хиралашиб, [сунг] гул ранглилик ка ай- 
ланади, тиниц цизил рангли бÿлиши к а м учрайди, балки ж у д а оз циза- 
ради. Б а д а н д а кучли OFpnrç в а цичишиш пайдо булади.
Д е н ги з да бу ла диг а ниг а к ел сак , бунинг тишлаган жойи сув рангли 
[KÿKHMTHp] булиб цолади. Бунинг давоси ^ам rçoparçypT ва шунга ух- 
шашла р [чаццани]ни д а в о ла ш каби булса керак . Бир [табиб]: « Шаробга 
т уз ёки кул цушиб, ёки кулни денгиз пиёзи сиркаси билан цориштириб, 
ёки куйдирилган кунжу тнй шароб билан цушиб цуйиб боглансин»,— 
д еган; бундан олдин анчагина з айтун ёгини иссиц сув билан rçÿuinô 
цуйилади, кейин уша [дори]ларни цуйиб богланади.
Йигирма саккизинчи фасл. «Д ен ги з чаёни»2
Гумонимча, «денгиз чаёнининг» чацишидан цорин купчиши ва ис- 
тисцо к а са л л и ги д а г и д е к к;уриниш воце бÿлaди; б аъ зан бу туфайли 
ихтиёрсиз ел чициш содир бÿлaди. Аммо буни ни^оят д а р а ж а д а чуцур 
текшириб аницлаш лозим. [Бунинг ^ам] давоси денгиз аждар^оси ва 
цорацурт [чаццанидаги] д а в ол аш кабидир .
Мен cÿ
3
Hra ишонмайдиган бир киши « с у в чаёнининг з а в а р и иссиц- 
д ир » , — деган.
Йигирма туодизинчи фасл. Д ен ги з ургимчаги
Бунинг сифатлари денгиз чаёни сифатларига яцин бу^лса керак. 419
Уттизинчи фасл. Д е н ги зд а [булади ган ] цизил ц у р б а к а л а р тишлаши
Kÿn олимларнинг ^икоя цилишича, бу хил ц у р ба к ал а р ж у д а ёмон 
бÿлиб, ^айвонларга ва [улик] ж а с а д л а р г а ^ у ж у м кнладн, уларни тиш- 
л аш учун олисдан туриб сапчийди, ага р тишлай олма са, пуфлаб за ра р
е т каза ди . Бунинг тишлашидан к а т т а шиш ва тез х а л о к а т юз беради.
Мен а йт ам ан : буни к а т т а
3
тарёц ва шунга х а мжи нс [тарёц]лар би­
л ан д ав о ла н са керак.
www.ziyouz.com kutubxonasi


518
Т и б ц о н у н л а р и . Т д р т и н ч и к и т о б
Уттиз биринчи фасл. Д ен ги з за^ ар л и ^ аш ар о тлар и га ^арши î i s o . i a n
^ а^ и д а ум ум и й с у з 1
Буларнинг чаццан жойини тарё цлар ва совуц з а ^ а р л а р г а н ^ . : - 
ла диг а н дорилар, 
rçoparçypT 
[чаццанига царши] дорилар ва 
т а р е - . . : . : ?
билан д а в о л а ш керак, дейдилар.

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   465   466   467   468   469   470   471   472   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish