Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet470/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   466   467   468   469   470   471   472   473   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)


7
www.ziyouz.com kutubxonasi


ЕТТИ НЧИ Ф АН
ЗИЙНАТ
www.ziyouz.com kutubxonasi


[263] Б И Р И Н Ч И М А К О Л А
М У И Н И Н Г А Х В О Л И В А БОШ К А З Р О К Л А Ш
*Биринчи фасл. Муйнинг мо^ияти1
утунсимон 
бут
тери тешикларида цуюцлашиб туриб 
цолганда, айникса, б ад ан руту бати ёпишцоц ёрсимон бу- 
либ, сувсимон ва лойсимон б у л ма са , уша бурдан муй пай- 
до булади. Б у ёгли д ара хт ла рн ин г барги 
т ук и л м а г а н и г а ухшайди. 
Биринчи китобда муйнинг цоралиги, оцлиги ва бошца ранглари тур- 
рисида айтиб утилди. Лекин зийнат бобида муй ж а в^ ар ин и у с т ир и шв а 
уни тукиб юбориш, мицдорини купайтириш в а камайтириш, ^ажмини 
йурон, ингичка ва узун килиш, шаклни силлицлаш ва ж и н г а л а к цилиш, 
рангини корайтирнш, кизартириш ва окартириш тадбирлари турриси- 
да суз борадп. Бу м а к о л а д а ана шу м ац са дл а р ус тид а гапирамиз.
Иккинчи фасл. Муй чикмасликнинг сабаби
Муй ё м одд ад аг и сабаб билан, ёки муй ус а диг а н н арсад аг и сабаб 
билан бутунлай чицмай колади, ё нам чицади. М о д д а д а г и са баб ё 
унинг камлиги ёки йуцлигидир. [Модданинг4] к ам ли г иг а са баб шу була- 
дики, бирон нарса беркитиб к у я д и ёки узг артиради, ё асли ж а в ^ а р к ам
булади. М а с а л а н , болалар ва хотинларда ^ул бур куплиги сабабли ту- 
тунсимон бур к а м булади, н а т и ж а д а у л а р д а соцол чицмайди. Асли 
ж а вх а р н и н г к амлигига сабаб ё бирор ^одиса юз бериши, ёки табиат- 
нинг уни тугатиб цуйишидир. Бирон ^одиса сабабли муй камайиши ка- 
са ллик дан янги тург ан кишиларда юз беради; узоцка чузилган к аса л-
ликлар, сил ва ингичка орриц к а са л ли кл а ри у л а р д а г и [рутубатни] суриб 
куритади, н а т и ж а д а у л а р д а муй овцат ланадиган модда цолмайди ва 
су вс а га н усимлик сурорилмаганда б ул ад иг ан ид ек муй тушиб кетади 
ва усмайди.
Бичилган кишилар да хам, уларнинг бичилганлиги сабабли ^ул ва 
совуц мизожлиликда хотинларга ух ша га нл ик ла рид а н шундай булади. 
[Бичилган кишиларда] эрлик урурига айла надиган модда йигилиб,со-
www.ziyouz.com kutubxonasi


522
Т и б ц о н у н л а р и. Т у р т и н ч и к и т о б
вуб цолади ва у совуцлик шариф аъ зо ла рг а бориб, уларни созутадн, 
шунинг учун уларнинг ру ту ба тл ар и тарцалиб цуримайди ва кам тар- 
цалиши ва суюцлиги сабабли тери тешик ларид а туриб цолмайдн. Сал­
ки 
ч щ н б
кетади. Бошига доимо орир с а л л а ураб юрадиган кншн~а-\;.: 
^ам шундай ^олат юз беради.
Табиат ж и х а ти д ан [муй] к а м булишига тепа сочининг тукилишн уп- 
сол булади. Чунки бош тепасида муй моддасининг етишмовчнлигп . 
бабли тепа сочи тук ила ди. Б унг а модданинг к амлиги ёки миянннг 
Со::: 
к осасига тег ма й пастга чукиши са баб булади, шуида мия бош 
к о с а -
сига тегиб т у р г а н д а г и д е к бош суягини етарли 
д а р а ж а д а сурора о.:- 
майди.
Му й ус а диг а н жо йд аг и с а ба б г а к е л г ан да бу уч турли булади: ё у 
жо йг а муй моддаси утмайди, ёки утади, лекин тух та ли б т у р м а й д и ;
ё к и
у ж ой да модда бузилиб, муйга а йла нмайдига н кайфиятга утиб кетади. 
У ж ойг а модда утмаслигининг сабаби тери тешикларинииг берклиги- 
дир, бунга эса цуруцлик туфайли булган кучли зичлашув са баб б у л а ­
ди, бу тепа сочининг тукилишига ёрд ам беради. Иссиц мизожли ки- 
шида цуриш тез лашгани сабабли тепа сочи тез тукилади, шунинг учун 
тепа сочи тукилишга цобилиятли кишилар да миз ож иссицлиги сабабли 
бад ан ва к у к р а к муйи куп булади; у л а р д а г и муйнинг к а м цисми юли- 
ниши цийин булади. Ёки олдин булиб у т г а н яр алар ни нг изи сабабли 
юз берадиган зичлашишдан тери тешиклари тусилади; сочи тукилаёт-
г ан кишида ^ам шундай ^олат куринади.
Тери тешикларида модд а тухталмаслиг ининг сабаби терининг ж у -
д а сийрак экани ва тешикларинииг кенглигидир. Б у соцол чицмаслик- 
к а ёрд ам берадиган ^оллардан биридир, бундай к ишилардаги муйнинг 
долган цисми сийрак булиб, юлиниши осон булади. Умр охирида миз ож 
ц уруцла ша диган пайти келиб, тери тешиклари торайгач, ^арорат к а м ­
лиги сабабли мизож ^ул булса ^ам [^алиги торайиш] тепа сочнинг ту- 
к илмаслигига таъсир к ур са т ад и; м ас ал ан , хотинларда ва бичилган 
кишиларда шундай булади.
м у й моддасининг бузилишига к е л г ан да эса бу пуст т аш ла ш вь. 
«т ул ки к а с а л л иг и »д а ги сингари ё жойлашиб олган ёмон хилтдан б у ­
лади, ёки бутун бош сочи ва мия сочи тукилиши турларининг баъзиси- 
д аги каби даволаниши цийин, уйиб еювчи ёмон я р а л а р д а н булади. Соч 
тукилишни д а в о л а ш цийиндир; гарчи уни бошланишдан олдин цайта- 
риш ёки кечиктириш мумкин булса ^ам, шундай булади.
Буцротнинг мия сочи ту ки лг а н кишилар да [264] оёц венасининг 
кенгайиш каса ллиги юз берса, муйлари усади, дейишдан м а к са д и 
« т ул к и к а с а л л иг и » в а шунга ух ша шла р билан сочи тукилган киши- 
ларни к у з д а тутганидир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Е т т и н ч и ф а н
523
J^om ва киприклар ус а диг а н жой торайсимон з^амда пишиц ва муй- 
ни сацловчи булгани сабабли у муйлар тез тукилмайди. Шунинг учун 
з^абаш ва з а н ж и л а р д а терилари муйларни сацловчан булганидан ул ар-
нинг тепа сочлари 
кейинроц тукилади, чунки пишиц нарса тешил- 
майди, шу сабабли унда муй к а м булади, лекин бор муй сацланади 
в а т езд а тукилиб кетмайди. Тили чучук кишиларнинг миясида р ут у б а т
куплигидан тепа сочлари тукилмайди, шунинг учун у л а р д а на зла да н
бул а ди г ан ич кетнш куп булади.
Учинчи фасл. Муйни тукилиш дан сацл ай ди ган дорилар
Муйларни саь^ловчи дорилар латиф тортувчи з^ароратли ва бу- 
риштириш цувв атига э г а дорилар з^амда шундай таъсир к у р с а т ад иг а н
х у су сия тга эга д орилардан иборатдир. Биз бу дориларнинг м у р а к к а б
булмаганларинн Содда дорилар [китобида] айтиб утдик. « ^ ар об од ин» -
д а эса м ура к ка бл ар ин и з^ам айтдик. Биз з^озир || бу ерга лойиц дори- 420 
ларни, ум у ма н , муйни са цл ашга ва унинг ту ки ла бошлашига царши 
чора куришга мос кел ад ига н содда дориларни, ни^оят, бундан кейин 
у дориларни ишлатишда к у з д а тутилиши к е р а к булган зару р шарт- 
ларни баён этамиз.
Мирта, унинг дони, лад ан, омила, Кобул з^алиласи, 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   466   467   468   469   470   471   472   473   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish