Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet468/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   464   465   466   467   468   469   470   471   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

3 3 - 1 3 0
www.ziyouz.com kutubxonasi


514
Т и б ц о н у н л а р и. Т у р т и н ч и к и т о б
цурт ча в да ни га царши д а в о л а ш кабидир. К>орацурт [ чавданига царши] 
энг яхши дорилар эса сув ялпизи, говшир илдизи, rçopa йунгич^а ва 
6 ÿ ü H M a A o p o H Â H p .
Ун бешинчи ф а с л. М у р р и н и с о 1 деб а т а л а д и г а н бошка
бир жонивор
Б у жонивор х а с и д а м а з к у р олим эслатиб, шундай д еган: унинг 
чацишидан цаттиц орриц, [тери] цизариши ва цийналиб сийиш юз бера- 
ди. Шунда й жонивор ч а в д а н кишига юлгун меваси, ёввойи зира, ён- 
porç барги, саримсоц ва ширин шароб фойда цилади.
Ун олтинчи фасл. Форсча д а з а , юнонча с а м а л у ц и , ^нндча 
т a F о н у с деб а т а л а д и г а н б ур гут бити йодида
Б у [оддий] битга у хш аш ёки ж у д а м а й д а к а н а л а р каби ^зшарот- 
дир. Жолинуснинг айтишича, бу ^ашарот сацланиб булмайд иган ва 
Kÿ
3
к^фмайдиган д а р а ж а д а кичкинадир. [261] у ч ав д а н и д а бурундан, 
сийдик [йулидан], oprça йÿлдaн, цусиш орцали м е ъд а д а н цон кетади, 
KÿKpaK ва у п к а д а н цон т аш л ан а ди в а тиш илдиз ларидан х ам ^°н orça- 
ди. Б а ъз а н иш шундай у л г ая ди к и, х атто д ав олашни цабул цилмайди.
Ун еттинчи фасл. Д а в о л а ш
*Бунинг д авоси
2
ж аррора
[чацишига царши] и шлатиладиган д а -
во кабидир. Узига хос д а в о подза^р, коху шираси ва цизил са нд ал сур- 
тишдир. Б у л а р чаццан кишига янги согилган сигир сути, эчки сути, 
цаймоц, мухр лойи, парпи, семизут ва унинг шираси, испагул в а унинг 
шираси х а м Да барча [^ароратни] сундирувчи дорилар, м ас ал ан , сач- 
ратци суви, коху, rçoBorç ва бодринг сувлари ичирилади.
Ун саккизинчи фасл. Т а б б у в а «лой теш увчи»
Б у куп оёцли, з а в а ри уткир ^ашарот булиб, сифатлари бургут 
битиникидек.
Ун туццизинчи фасл. Арилар чациши
Арилар [чаоданида кишини] ас ал а ри [ ч а ^ а н и д а г и ] д а н
K ÿ p a
кучли
418 циздиради; чаццан жойи II огрийди ва цизариб шишади. Катта арилар- 
д ан боши rçopa, куп игнали, [чаццанда] улд ирад иган бир тури бор, 
унинг чацнши куп х о л ла рда улдирувчидир. Шунинг учун Сундаи ари-
www.ziyouz.com kutubxonasi


О л т и н ч и ф а н
515
нинг чациши, баъ зан тиришишга в а и к к а л а тиззанинг заифлашишига 
'олиб боради. Кичкина буринлиси ч а в д а н д а
хам» 
б аъ з ан иш улрайиб 
сувли цаварчицлар пайдо б ул ад и в а тил орирлашади.
Иигирманчи фасл. Д ав о л аш
Бунинг ч акцанига царши юцорида сен билган суриш тадбири иш- 
латилади; иш улрайган т ац дир да эса ичириладиган дорилардан бир 
дирхам
огирлигида с а мс а ц урури ичирилса, уша захотиёц оррицни 
ту х та т а д и ; ёки уч кафт х у р у х кашнич ичирилади. [Касал] машху р со- 
вутувчи ширалар ва машху р совутувчи шарбат ларни ичсин, баъзан 
х уд ди шиёф доридек цилиб я х к утартирилса, фойда ет к аз а ди ; суртма- 
л а р д а н ёввойи гулхайри суви
тор
цора райхони суви, ёввойи гулхай- 
ри,— бу уз хусусияти билан ажойибдир, — шунингдек, гулхайри, Яман 
бацласи, итузум, янчилган к у н ж у т в а унинг барги [ишлатилади]. Яна:
анжир, сирка, тоза тупроц лойи, рура суви, шунингдек, мол тезаги, — 
айницса, сирка билан,— шунга ух шаш тошчуп барги ва дафна дарахти-
нинг янги барги [суртилади].
Яна: афюн, сассицалаф урури в а кофурни олиб, совуц шира билан 
Хушиб суртилади, ус тидан совутилган с у вг а ботирилган каноп л а т т а
ёпилади, атрофига лой билан сирка суртилади. Сирка билан бирга 
цурбаца ути .\амда сув к уз а с и ус т ид а пайдо б ул ад иг ан к у к л а р х ам
шундай.
Яна баъзиларнинг айтишича, сув в а ту з билан компресс цилинади 
ва анжир сути суртилади. Сирка цушиб, деворларнинг шурхоки х ам 
[суртилади]. Гохо шуларнинг сувлари в а ц а йн атм ал ар ид ан цуйилади- 
ган дорилар яс а ла ди .
Ари чаццан аъзони бир м у д д а т иссиц с у вг а солиб туриб, кейин 
д аф ъа т ан сирка аралаштирилган тузли с у вг а солиш т а ж р и б а цилиб 
к ур илг анд а, дархол [орриц] тухтайди. Аг ар х ° Р а пашшани ишцаб сур- 
тилса, у х а м оррихни т ух та тад и.
й и ги р м а биринчи фасл. А сал ари чациши в а уни д аво лаш
Б у
[ч а ц ц а н д а ги ] х о л а т л а р ари 
[ч ах ^ ан даги га] 
яцин, л еки н а с а л а р и
ч а е д а н ж о й и д а игнасини х о л д и р а д и . 
Бунинг 
д а в о с и ар и [ ч а х х анДаги 1 
д а в о г а у х ш а ш д и р .
Йигирма иккинчи фасл. Учадиган чумоли в а ш унга ухшаш бошца 
жонивор
Бунинг сифатлари асалариникига яцин, ам мо ун дан к у р а бехаво- 
тиррохдир. Мен айтаманки, з ах ар ли ва игнали жониво рлардан учади-
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   464   465   466   467   468   469   470   471   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish