Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet476/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   472   473   474   475   476   477   478   479   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

528
Т и б
ц о н у н л а р и .
Т у р т и н ч и к и т о б
тилади. Яна буйимодарон кули куйдирилган фундук, ладан, о л а к ул а нг
ва етмакларни олиб, бон д ар ах т и ёри билан ёрлогида [267] то корайгун- 
ча цайнатилади. Б у тар ки бга уз иг а баробар 
ролия
цушилади ва ке- 
ракли жойни ишцалаб туриб, сунгра буни суртилади. Яна: сунбулсоч, 
мирта дони ва петрушка урутини цорайгунича бир оз куйдирилади 
ва х аммасини айиц ёри ва турп ёии билан цушиб ишлатиладн.
К о ш н и у с т и р а д и г а н д о р и : кундур елимидан турт 
драх- 
мий,
т и м с щ тезаги, денгиз кирписининг тезаги ва тор г а за гути дан
бир 
драхм ийдан
олиб, буриштирувчи шаробда 
эзилади, айик 
ёри 
билан цушиб ишлатилади.
« Тул ки к ас а лл иг и » ёки бошца [касаллик] н а т и жа с ид а илгаритдан 
ёмон су р ат д а тук илга н цош учун ишлатиладиган бошца хил дорининг 
таркиби: д а р м а н а д а н бир б ул ак , денгиз купигидан сакк из б улак,
фар- 
фиюн
ва дафна мев асида н уч б ул а кд а н, хул зифтдан турт б у л а к олиб, 
зифтни гулса пса р ёрида ивитилади ва шу ёрда 
фарфиюнни
^ам эри- 
тилади, сунгра бу ёгг а з^алиги бошца дориларни аралаштириб [иш­
латилади].
Шун га ух шаш бошца дори: цамишнинг илдизини куйдириб, ундан 
етти [булак], цурбаца к ул ид ан беш [булак], т а р а т и з а к уруридан турт 
[булак], сирач илдизидан ту рт [булак] олиб, дафна ёри билан эзиб иш­
латилади.
Еттинчи фасл. «Т ул ки к а с а л л и ги » в а «илон к а с а л л и ги »
Терида ва муй илдизлари у над иг ан ж ой да урнашиб олган ёмон 
модда «т ул ки к а с а л л и г и » пайдо булишининг сабаби эканини билдинг. 
У модд а муйлар илдизини бузиб ейди ва илдиз ларга яхши 
ризо
кели- 
шига т^сцинлик цилади. Б у з^олат т у л к и л а р д а пайдо булганидан, « т у л ­
ки к а с а л л и г и » деб ата лга н. «Тулки к а с а л л иг и » билан «илон к а с а л л и ­
ги» урта си да ги фарц шуки, «илон к а с а л л и г и д а » фацатгина муй тукил- 
майди, балки илонда юз бергани сингари юпца пуст з^ам шилиниб ту- 
шади, баъ зан [пуст] илон шакли сингари дунгроц булади.
« Т у л к и » ва «илон» касаллигини келтириб чицарадиган модда го>;о 
сафро, го^о савдо, гоз^о б ал г а м , го^о бузилган цон моддаси булади. 
Буларнинг з^ар бирига сочни цирганда куриниб турган, айницса, бир 
цадар ишцаланганда ги тери рангидан д ал ил олинади. Гоз^о бунга ил- 
гари ц улланган тад бирд ан ва к а с а л л и к к а эргашиб келиб, к упайган 
хилтии билдирадиган белгилардан х а м д ал ил олинади.
Гох;о бу к аса лл ик нинг тез ё кечикиб сорайишига терини ишцалан- 
г ан да ва цирилганда цизаришнинг тез ёки секин пайдо булиши далил 
булади, чунки цон терига тез ёки секин тортилади. Шу билан бирга, 
куп ишцалаш яра цилади ва муй усишига тусцинлик цилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Е т т и н ч и ф а н
529
Саккизинчи фасл. Д ав о л аш
Таъсир к ур са т а ё т г а н хилтни а в в а л о бушатиш ^ а м д а узинг била- 
диган ж у д а яхши кайму сли овцатларни, сув цушилган, м у ът а д и л ши- 
ринликка озгина мойил суюц ва тиниц шаробни б а д а н г а бериш бу ка- 
салликни д а в о ла ш да ги турри тадбирларнинг энг биринчиыг э кан ига 
шак-шуб^а йуц; чунки бу шароб ж у д а ризолидир. Беморга ^ар бир иш- 
к а л а ш д а н олдин ва кейин ^ ам мо мг а тушиш фойДа цилади. Д а с т л а б
баданни таъсир к ур са т а ё т г а н хилтдан уни чицарувчи дорилар орцали 
ёкп модда ижоб этса, томирдан цон олиш орцали то з а л а шг а бошлана- 
ди. Сунгра бошни то зал аш бобидаги фасл ла рда айтилган сен билиб 
утг ан бурунга юбориладиган в а тортиладиган ^ а м д а томоц чайилади- 
ган дорилар билан бошни бушатилади. Сунгра терига цар ал ад и ва 
уни уз ига жойлашиб олган м од да да н т оз ал аб моддани чицариб таш- 
л а на д и ва тарцатиб юборилади. Тери узида урнашиб олувчи ёмон кай- 
фиятни узлаштирмаслиги учун бу тадбир тез цулланилади.
Каса л жойдан ёмон моддани бушатувчи дориларнинг парчаловчи 
ва каттиц циздириши сабабли цуритиш д а р а ж а с и г а олиб бормайдн- 
ган тарцатувчи булиши з ару р э кан ига шак -шубх а йуц; [цаттиц циздир- 
са], терига ц ур ук лик беради, бу цуруцлик ^озирда «тулк и касаллиги- 
нн» к е тк а зс а , хам, кейин муй тукилишига са баб булади. Агар дори 
тор
г а з а г ут и сингари,— бу у т а на шу ишлатилиши зару р булган со- 
х а д а асосий уринни т у т ад и, — кучли ^ароратли булса, унга муът ад ил
ёрларни купрок; цушиб ва м а ъ л у м с увл ар билан суюлтириб, унинг 
роратини синдирилади. Б у хил дорининг яхшиси янгисидир; уч йил 
утгани эса кучсиз булади. Кучлисини ишлатишдаги турри йул, унинг 
микдорини камайтириш ва цушиладиган нарсаларни купайтириш ^ам- 
да су ртгандан суиг уни т е зд а олиб ташлашдир. Кучсизида эса аксинча 
кнлинади.
Дорилар латиф булиши керак , б у л м а с а терининг чуцурига цувва- 
ти у тм ай цолади; бош ёмон моддани цабул цилмасин учун у л а р д а ку- 
чайтириш ва тусцинлик цилиш цуввати )фм булиши керак . Б у цувват- 
га [268] к а са л ж о йг а [озицлик] модданинг тушишига, кейин тери те- 
шнкларига утишига тусцинлик циладиган кучли буриштириш цуввати 
цушилмаслиги керак. [Дорида] яна теридаги ёмон цонни тарцатган-
дан кейин б ад ан да н яхши цонни ва унинг ёпишцоц бурини тортадиган 
цу в в а т ^ам булиши к ер ак ; || шунда у бир йула яцин тург ан бузуц цон- 
4 2 3
ни тар цата ди , узоцдаги яхши цонни тортиб олади, бу [бадан] тозалан- 
ган дан кейин булади.
Б у дориларни ишлатилганда уларнинг таъсирини к узатиб бориш 
керак . Д а с т л а б уларни суюлтириб в а [микдорини] камайтириб куч- 
сизлантирилгани ишлатилади ва бунинг н ат ижа с иг а цар ал ад и: агар

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   472   473   474   475   476   477   478   479   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish