Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


фарфиюн,  тор г а з а г ут и ва дафна д а ра х т и ёрининг з^ар биридан  икки  м и щ ол



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet479/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   475   476   477   478   479   480   481   482   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

фарфиюн, 
тор г а з а г ут и ва дафна д а ра х т и ёрининг з^ар биридан 
икки 
м и щ ол, 
у л дир илм аг ан олтингугурт ва харбацнинг цайси биридан булса з^ам — 
хоз^ оци, хоз^ цорасидан — бир 
м и щ о лд а н
олиб, кифоя циларли миц- 
д ордаги м ум билан цушиб, мумли с уртма яс ала ди.
Яна: Африка бурацидан икки б ул а к, н а вша ди лд ан || бир б у л а к 424 
олиб, иккаласини куйдириб уткир сиркада эзилади, к а с а л жой ишца- 
л а н г а н д а н кейин б у таркибни суртилади. Дори шимилиб кетса, уч со- 
а т д ан кейин ца йт а да н ишлатилади; шу тадбир уч кун д а во м эттирила- 
ди. А г ар [тери] цава рса, билиб утилган тадбир цулланилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


532
Т и б %о н у н л а р и . 
Т у р т и н ч и к и т о б
Яна: о л а к у л а н г ва х ард ал ни 
ролиядек
булгунча усимлик ёгида 
цайнатилади; кейин шуни кучли [кишининг] к а са л жойига ишлатиб ца- 
вартирилади, кучсиз [кишига ишлатилганда боища дори] ^ушиб кучи 
синдирилади.
Бундан к ур а енгил
1
ва ажойиб фойдали дори: уткир сиркани ^зн- 
га баробар яхши гул ёги билан цушиб чайцатилади, кейин к а с а л жой- 
ни д арал л а т та билан ишцаб шу дорини суртилади. Яна тор газ агути-
дан бир оз цушилган 
голи я
суртилади.
Билгинки, болалар шу к а с а л л и к к а у ч р а г а нд а у л ар учун пар^ез ци- 
лиш кифоядир. Б ал о г а т г а яцинлашган 
бола 
ЪУ^оё
з^аб дорисидан 
ярим д ир хам истеъмол цилиши, ун ёшли боланинг эса икки 
донац 
вазнида истеъмол цилиши мумкин.
Туццизинчи фасл. 
Муйни тушириб юборадиган дорилар
О^акдан икки б у л а к ва зирнихдан икки б ^л ак олиб, озгина сабр 
билан цушиб суртилса, дар^ол муйни тукиб юборади. Агар о^акдан 
к^проц, зирнихдан камроц олинса, [дори] муътадилроц булади, агар 
охак купайтириб юборилса, анча кечикиб а м а л цилади, лекин таъсир 
к урсатади. Гоз^о о^акдан икки б у л а к ва зирнихдан бир б у л а к олиб, 
с у вд а то патдаги толаларни туширадиган булгунича цайнатилади: агар 
бу амални шу сувнинг узида яна цайтарилса, яхшироц булади; бу д о ­
рини цуёшга цуйиш яна яхшироцдир. Кейин шу сувни олиб, бунда у'зи- 
га ц а р а г а нд а анча к а м ёгни то сув ёр цувватини олгунича цайнатилади 
ва шуни суртилади. Го>;о бу сувни то ту з булиб цуюлгунича цуйиб 
цуйилади, кейин шу тузни сувга цушиб ишлатилади.
Садаф кул лар и з^ам зирних билан оз^акнинг ишини цилади ва улар- 
д а н к ур а латифроц булади. Агар оз^ак урнига ичига оз^ак солиб цайта- 
цайта цуёшга цуйилган ёки цайнатилган сувни олиб, ичига янчилган 
зирних цушилса, яхши булади.
Гоз^о сув идишлар та г ид а б ул ад иг ан к у к з у л у к з^ам ишлатилади. 
Агар ус ад ига н [муйни] ингичкалиги м а т л у б б^лса, оз^акка ток кули ёки 
бурац цушиб купроц пишитилади; кейин шу дори суртилган жойни ар- 
па ва боцила уни з^амда цовун урури билан ювиб ташланад и. Гохо 
оз^ак билан зирнихни кашкоб ва гуруч суви билан цушилади; гоз^о бу 
таркибга 
м урр
ва м аста ки , баъ зан эса денгиз купиги з^ам цушилади.
Унинчи фасл. О ^ак2 куйдирган кишини даво лаш
Оз^акни су ртган дан сунг, уни куп а гд ар иб пишитмаслик, балки тез- 
д а ювиб т аш ла ш к е ра к ; оз^ак ишлатишдан олдин гул ёги суртилган 
булсин. Суртилган жо й иссиц сув билан ювилгандан кейин, совуц с у в ­
д а утириш керак, бу яхши даводир. Кейин у ж ойг а пучгги артилган яс-
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   475   476   477   478   479   480   481   482   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish