Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


тиррих\ туз-  л а нг а н балиц ва саримсоц к а би ла рд ан едириб цустириш лозимлиги  ж и^ а ти да н шалдировчи ва  афъо



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet441/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   437   438   439   440   441   442   443   444   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

тиррих\
туз- 
л а нг а н балиц ва саримсоц к а би ла рд ан едириб цустириш лозимлиги 
ж и^ а ти да н шалдировчи ва 
афъо
илонлари чац^анни д а в о л а ш г а ух- 
шайди. К,устириш бир неча м арт а такрорланади, сунг [к аса ллар] чур 
ус тид а ^овурилган бали^ билан нон ейдилар, майиз ейдилар. Турп 
урури ^ам, хусусан, уни шаробга солиб [ичилса], шунингдек, кукнор- 
нинг сициб олинган сувини ^аворанг гулсапсар илдизи билан бирга ш а ­
робга солиб [ичилса], фойда беради. Бундай илон ч а в д а н к ишиларга 
шароб билан [ичилган] т ух у м о^и фойда цилади; цон т аш ла ё т г а н ла р г а ,
купинча, семизут, арпа толцони, токнинг цайнатилган барги ёки бар- 
гизуб ва мозиларни цуйиб боглаш фойда ет к аз а ди . Гандано, цичит^и- 
;ут в а газ а гу тн инг арпа толцони в а т у х у м о^и билан цушилгани 
д о р -
л аш йули билан цонни т у х т а т а д и г а н нарсалардандир.
Уттиз саккизинчи фасл. Таш налик турдирувчи 
илонлар
Айтишларича, т ашна цилувчи илоннинг узунлиги бир царичдир, 
унинг бад ан ид а к^п цора доги бор, боши кичик, буйни эса йурондир. 
Г а в д а си буйин [тарафидан] йурон [б^либ], д у м и г а ч а ингичкалашиб [бо- 
ради]. Баъзиларнинг айтишича, бу илоннинг а к са р учрайдиган жойи 
Л у б и я ва Шом м а м л а к а т л а р и д и р ; унинг куриниши 
афъо
илонининг ку- 
ринишига ухшайди, орцасининг ранги цорамтир, у думини кутариб 
юради. Яна бошцаларнинг айтишича эса, у [денгиз] со^илларида яшай- 
ди.
Айтишларича, бу илон ч а ^ а н киши куйиб а л а н г а л а н а д и в а сув- 
га цонмайди, сийдик сийиш ёки терлаш содир булмай, тинмасдан сув 
ича беради, ^атто бутун бадани шишиб к етад и ва бутун томирлари- 
г а сув тарцайди.
Уттиз туццизинчи фасл. Д а в о л а ш
Бунд ай илон чаццан кишининг тадбири у му ми й б^либ, куп ёр 
ичириб цустириш, сунгра а х л а т в а сийдикни чицарадиган ва сувни
www.ziyouz.com kutubxonasi


484
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т об
пастга тортадиган нарсалар билан ху^на цилишдан кейин петрушка, 
}^инд сунбули, дорчин, туёрут, Р у м сасси^ цавраги, 
тор
петрушкаси 
ва ш ул ар га ухшашларнинг ц айнатмал ар и каби сийдикни юргнзувчи 
нарсалар ичиришдир; сиртдан туз, о^ак ва зайтун ёрини х а м да биз ке- 
йиирок айтадиган цутирган ит цопганда борланадиган нарсаларнп ку- 
йиб борланади.
Цир^инчи фасл. «С ак р о в ч и » в а «сапчувчи»
[илонлар]
Бу илонлар кичик, к а л т а па ингичка булади. Б аъз ан д а р а х т ус- 
тига чикиб пойлаб ётади ва д а р а х т таг ид ан кимса утса, унинг устнга 
сапчийди. Мен айтаманки, бу тур даг и илонни Де^истонда курднм. 
Унинг ранги ^
изриш
, узи ж у д а ёмон. Айтадиларки, бу илон чацкан ки- 
шининг бутун б ад ан ид а ^аттиц орри^ ва ^ароратли шиш пайдо б у л а ­
ди, ага р у илон биз курга н [турдан] булса, у [чарданидан] кейин улди- 
ради.
Д а в о л а ш: буни [246] у мумий [тадбирлар] ва 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   437   438   439   440   441   442   443   444   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish