Чунки, материалистларнинг айтишича, «материянинг мавжудлик формаси харакат» эмиш



Download 14,07 Kb.
Sana06.07.2022
Hajmi14,07 Kb.
#743612
Bog'liq
БОН-10-БЕТ


-10-

Чунки, материалистларнинг айтишича, «материянинг мавжудлик формаси харакат» эмиш. Кандай килиб материя харакатга келган ва шу материя кандай вазият бирлиги билан куёшни хосил килган, деган саволга, уларнинг утган асрда ишлаб чиккан «портлаш» гояси бор. Материяни харакатга келтириш учун, албатта, коинот тизимида «катта портлаш» юз бермаса, умумий материя харакат килмайди ва харакатда булмайди. Ким уйлабди дейсиз, умумий материя, умумий харакат килиши учун, умумий материя портлаши лозим булса. Хеч бир аклга сигмайдиган гояни ишлаб чиккан материалистик метафизика, узи олган асосни портлатишга ва портлатиб харакат деган тушунчани хосил килмокчи булибди. Ушбу «катта портлаш» гоясини ишлаб чиккан ва ёки харакат манбаини курсатиш учун излаб топган сабабни, материалистик нуктаи назарда булган шахе хам, шу нарсани жуда яхши биладики, агар бор мавжуд булган материя узининг асосида ва асоси буйича «катта портлаш» ходисасини хосил килса, ушбу портлаш ходисаси моддалар эвазига амалга ошган хисобланиб, барча моддалар айнан шу портлашга сарфланган булиб чикиб, умумий материя массаси шу портлаш билан йукка айланган булиб чикади.
Куриниб турибдики, ушбу чалкашликлар, материалистларнинг бош-бошлан­гич холат мохиятини (субстанциясини) нотугри ва ноилмий бахоланганли-гидан келиб чикаяпди. Яъни, материалистик нуктаи назар, бош-бошлангич мохиятни, материя деб олганлиги учун, ушбу материя мохиятини ходисага айлантириш учун, харакат деган тушунчани тиргак килган булсалар, ушбу харакат материядан келиб чикиши лозим булса, худди шу умумий материяни умумий харакатга келтирувчи куч - «катта портлаш», яъни материя массасининг умумий «портлаши» умумий харакатни келтириб чикариши мумкинлигини кузда тутган материалистлар, узлари олган асосни узлари портлатишга, уни таг-туги билан, яна йукка айлантиришга мажбур булганлигининг асосий сабаби, айнан шу бош-бошлангич холат мохиятини материя деб бахолаганлигидандир. Агар материалистлар, купчилик файла­суфлар сингари, бош-бошлангич холат кандай булса, худди шундай деб олганларида, яъни уни материя деб эмас, балки бушлик деб олганларида, худди шу бушликнинг узи бош-бошлангич мохият вазифасини ва унинг туб вазиятини билдирар эди. Ва шу аснода, материалистик нуктаи назарни ясама фикр материя тушунчасини ишлаб чикишга ва материяни олам хосил килиб берувчи ёлланма гоя «катта портлаш» гоясини ишлаб чикишга мажбур этган хам, айнан шу бош-бошлангич холат мохиятини материя деб бахолаш ва материянинг мавжудлик шакли (формаси) сабабини курсатиш эди. Аслида хам шундай. Яъни, барча мохият ходисаларини илмий урганиш ва умумий асосини илмий асослаш, уларнинг мавжудлик асосларига нисбатан хулоса килинади. Мисол учун материянинг мавжудлик асоси нима деган саволга, материалистлар илк бор харакатни ва ундан сунг «макон ва замон»-ни курсатишди. Ушбу назарий тухтамни чукуррок уйлаб курил са материянинг мавжудлик формаси, агар харакат булса, ушбу харакат маконда замон хосил килиши шарт булиб колади.
Download 14,07 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish