Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


тило  шароби ичиш х ам фойдали тадби рларданди р. Ун туртинчи фасл. Ганч Бун."я х ам кургошин упаси [ичгандаги]дек х о л а т л а Р 103



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet396/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   392   393   394   395   396   397   398   399   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

тило 
шароби ичиш х ам фойдали тадби рларданди р.
Ун туртинчи фасл. Ганч
Бун."я х ам кургошин упаси [ичгандаги]дек х о л а т л а Р 103 беради, 
бироц [бунда] бурилиш кучли булади. Буни цуррошин уп аси га ва зам - 
б у р у э д а [^арши] ц улл ан ил ади ган д а в о л а р билан д а в о цилинади, сунг- 
ра ични юмшатиш тадбири кури лган дан кейин томоцнинг д агал л и ги
кетсин учун [к а с а л га ] ёпишцо^ ш иралар ва юмшоц суюц овцатлар ичи­
рилади. 
Сацмуниё
ва шунга ухш аш дори билан сурги ^илдиришга эх- 
ти ёж туш ади , сургини бир неча м ар т а ц айта-^айта ишлатилади. Агар 
[шунда] ичак шилинса, уни дав о л ан ад и . Ток новдаларининг торжам- 
били билан ц^шилган кули ганч [ичиб з а х а р л а н га н га ] царши баён ци- 
линган дорилардандир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


438
Т и б ц о н у н л а р и. Т д р т и н ч и к и т о б
Ун бешинчи фасл. Шангарф в а м аргимуш
Б у и ккал аси [ичилганда] улдирилган симоб [ичгандаги] кабн ^олат- 
лар юз беради. Лекин м аргимуш , баъ зан , куп ич суради, бу 
унинг 
кучли белгисидир.
Д а в о л а ш. Бунинг давоси уш а [юцоридаги] давонинг худди узи- 
дир. С ун г ёглик; суюц овцатлар в а юмшоц чарви ёглари истеъмол ки- 
линади.
Ун олтинчи фасл. Зангор
Зангор |ичиш]дан цаттиц ич буриб огриш, томоцда кучли ачишиш, 
ички а ъ зо л а р д а парчалани ш 1 в а я р а л а р пайдо булади. Бунинг д а в о ­
си биз кел гуси д а ай тади ган зирних давоси кабидир.
Ун еттинчи фасл. Темир 
ципири
в а чирки
Б у л а р д а н коринда цаттиц оррик;, огизда цурурушк ва а л а н га пай­
до булади, бош куп оррийди.
Ун саккизинчи фасл. Д а в о л а ш
С у т г а кучли сурги дорилардан баъзиларини ^ушиб ичирилади. 
Кейин уш а х о л а т л а Р тух та гун и ч а сариёр ва цаймо^ ичириб турилади; 
[касалнинг] бошига доимо гул ёри, гунаф ш а ёри ва тол ёгини сирка би­
лан аралаш тириб цуйиб турилади. Б аъ за н буни ичган кишига тар^алиб 
кетган [ципиц ва чиркни] у з и га йигиб олеин учун озгина магнетит ичи­
рилади, ун дан сунг айтиб ути л ган сурги дорилар берилади; б аъ зан ун- 
дан х а Р куни бир 
дкрцам
ичирадилар. С ун гра а га р [за^ар м е ъ д ад ан
цуйига] туш ган бул са, уни сурсин учун сирпантирувчи ёрли шурвани 
сигир сути ёри ^ушиб ичирадилар ёки а га р [за^ар х али] м е ъ д а д а тур- 
ган бул са, [ш урва билан] цустирадилар.
Ун туадизинчи фасл. О^ак в а зирних
Буларнинг х а Р иккаласини цушиб ичирилган кишида ич буриб ор­
рийди в а и чаклари да я р а л а р пайдо булади. 1^издириб ^ ай дал ган зир­
них ичирилган кишида м ар ги м у ш дан пайдо б у л а д и г а н га я^ин холат юз 
беради. Го^о ази ят берувчи й утал пайдо булади. О^акнинг ёлриз узини 
ичирилган кишида ориз ^уриши, м еъ д а орриши, сийдик тутилншн ва 
ичдан кон утиш юз беради; о ^ ак сийдик билан чициб турадн. Б аъзан
бундан ^ул-оёц совуб, бе^ушлик келиб чи^ади, гохо тнл курийди [223] 
ва бутилнш содир булади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


О л т и н ч и ф а н

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   392   393   394   395   396   397   398   399   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish