Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


у бурин тойишидир. Баъзи кишилар л ат ейишни ва биз  6



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet307/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   303   304   305   306   307   308   309   310   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

у
бурин тойишидир.
Баъзи кишилар л ат ейишни ва биз 
6
ÿFHH тойиши деб атаган маъ- 
нони умумий исм билан атай берадилар. Б аъзи кишилар, гарчи ажра- 
лиш очи^-ойдин булса ха м > 
6
ÿFHH икки томонидан бирининг, масалан, 
тупик ва билак буринлари икки томонидан бирининг жойидан ажра- 
либ, бошца томонининг 
уз
жойида колишига бутин тойиши дейдилар. 
Биз дастлаб мушакларнинг уртасида юз берадиган эзилиш ва учлари- 
да юз берадиган йиртилиш ^ацида сузлаймиз.
Иккинчи фасл. Эзилиш ва йиртилиш
М ушакда эзилиш во^е булиб, шу сабабли унинг булаклари Урта­
сида узлуксизликнинг 
Kÿn 
сонли бузилиши юз берса, албатта, эзилган 
жойга куп кон ^уйилади, бу шаксиз шиш пайдо килади, жуда булма- 
ганда у ерда кон йирилиб чирийди. Чунки [к;оннинг] тери тешиклари- 
дан, айницса, сирт^и эзувчи нарсанинг эзиши ва ички шишнинг цисиши 
сабабли торайган [тешиклардан] тар^алиши умид ^илинмайди. Ш у- 
нинг учун, чора кУрилмаса, у аъзони бузилишгача олиб боради.
Б аъзан эзилиш, йицилиш ва урилишдан кейин рурра
3
пайдо бу л а­
ди; улар саратонга айланиб кетмаслиги учун тезда даволаш керак.
Ииртилишда узилган толани ^айтадан бириктиришга 
уринмай 
OFpHKHii тухтатиш керак.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Т у р т и н ч и ф а н
311
Учинчи фасл. Д аволаш
Бу ёмон холатларнинг куичилигида, баъзан, томирдан цон олиш- 
дан бошца илож ftÿrç; табобат а^ли, гарчи бадан тоза 
булса 
хам* 
томирдан цон олишга шошилади. Томирдан цон олиниб, 
[ ç o h й и р и л и ш -
га] ^аршилик ^илувчи ва [эзилган жойни] махкамловчи Kyiorç суртма- 
л а р тезда ишлатнлса, мухим бир иложни тацозо ^иладиган х°Диса юз 
бермайди; [касаллнк] совутувчи ва буриштирувчи дориларни ёки ик- 
каласидан бирини ишлатиш билан тУхтатилади. Аммо бу [тадбирлар] 
кечиктирилса, узлуксизлиги бузилган жойлар оралигига тезда 
rçoH 
борса ва мазкур офатлар юз беришидан цур^илса, [ÿma жойни] 
уз
Холига ^айтиб бнрикишига тус^инлик цилмаслиги учун конни чица- 
риш чорасини куриш зарур. Агар иссик; сув ва шунга ухшаш ^уйила- 
диган дорилар билан тери тешикларини сийраклатиб, [157] биз келгу- 
сида баён ь^иладнган урилган жойга ишлатиладиган дорилар, шунинг- 
дек, улик цонни юзага чицарадиган дорилар, чарчашпи тарь^атадиган 
ёрлар хамда коннинг тарцалишига ичкаридан ёрдам берадиган нарса- 
ларни ичириш билан ^оннинг таркалиши мумкин булса, шу тадбир- 
ларни куллаб, шу билан чекланиб турилади.
Коннинг таркалишига ёрдам бериб тозалайдиган нарсалар, маса- 
лан, яхуд муь^лн, куст ва 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   303   304   305   306   307   308   309   310   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish