Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Т и б ц о н у н л а р и. Т у р т и н ч и к и т о б



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet301/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   297   298   299   300   301   302   303   304   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

304
Т и б ц о н у н л а р и. Т у р т и н ч и к и т о б
турри шаклига кайтарилганда йиринг о^иши мумкин булмайдиган ва 
унга дори киргизиш з^ам мумкин булмайдиган бир шаклда жарохат- 
ланган булиб, уни ж ар о ^ат етган пайтдаги шаклига цайтарилганда 
ор

риц цузгаладиган булса, шунда мувофик [тарзда] ёришга мажбур бу- 
линади.
Умуман, билиш керакки, мушакнинг энига турри келган жаро^ат- 
ларнинг лаблари бир-биридан жуда узо^лашади, шунинг учун уларнинг 
лабларини [бир-бирига] етказиб бириктиришга кучли эхтиёж тушади. 
Баъзан, айницса, эт камайган булса, тикмай ва уч бурчакли бойло^- 
лар ишлатмай чора йуц. Мушакларнинг узунасига турри келган жа- 
рохатларда буларга эхтиёж кам туш ади 1.
Туццизинчи фасл. Ж а р ох а тл а р да эт битирувчи дорилар
Бу дориларнинг ^увватини ва цаерга етказиб цуйилишини баён цил- 
дик. Бу дорилардан сепиладиганларининг цуввати ёрлар ва мумли сурт- 
малар билаи тайёрланадиган [дорилардан] камроц булиши кераклигига 
шуб^а йуц. ЁРлар ва мумли суртмалар ишлатишга сабаб шуки, цурун 
дорилар, айницса куйдирилган, ^уррошин ва бошца маъданлар [жаро- 
з^атга] чу^ур ботмайди ва тери тешикларига утмайди. Агар бу дорилар­
дан мумли суртма тайёрланса, ёг уларни исталган жойигача етказади.
Эт битирувчи дориларнинг баъзиси маъданларга, баъзиси усимлик- 
ларга, баъзиси эса з^айвонларга тегишли б^лади ва баъзиси шу синф- 
ларнинг з^аммасидан [ташкил топади].
М аъданга тегишлилари — масалан, мирта ёри ва мум билан цушил- 
ган цуррошин упаси. Усимликларга тегишлилари — масалан, эркак дуб 
барги,— буни цуюц суртма цилиб ишлатилади,— тол барги, карам бар- 
ги, олма дарахтининг барги ва пустлорининг ички пардаси, баргизуб- 
нинг барги, сиркада ёки бирор шаробда ивитилган 
%алфо2,
айницса,
3 3 3
унинг II эркак ва уррочи санавбарлар барги билан аралаш тирилгани,— 
буни санавбар пустлорининг ички пардаси билан борланади,—сарв барги 
ва унинг шохчалари ва асал билан цушилган тор мурчидир. Елимлардан, 
айницса, куп асаблар яцинидаги [жароз^ат]лар учун, сацич дарахтининг 
елими ишлатилади. Мева ва донлардан: сув ва туз билан цушиб янчил- 
ган янги ёнроц, цузицулоц барги ёки лавлаги барги билан ^айнатилган 
шароб, ёки сутчуп ва ёввойи нок,— бунда назлани тухтатиш хусусияти 
бор,— сарв ёнрори, куйдирилган саримсоц, тегирмон тошининг кукуни, 
куйдирилган арпа3, айни^са, унинг кексаларга ишлатиш учун мум ва 
гул ёри билан ^ушилгани. Мевали дарахтларнинг гулларидан: дулана 
гули каби гуллар ёки 
ути, айни^са, бирор аъзо ёки этнинг
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   297   298   299   300   301   302   303   304   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish