Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Т и б ^ о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet272/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   268   269   270   271   272   273   274   275   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б ^ о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
мухр лойи ёки армап лойи, ёки думбул зайтуннинг ëFH, гул^амишаба- 
^ор суви. ёкн коху шираси, ёки испагул шираси цушилган цуррошин 
упаси аралаштирилса, бу яхши таркнб булади. [138] Яхши фойда бера-
320 диган куюк суртмалардан бири: || сув цисцичбацасининг янгиси, айниц- 
са уимпг 
иклимиё
[олти туполи] билан цушилганидир.
Ярага айланган [саратонни] даволашга келганда, бунинг яхш итад- 
бирларидан бири шуки, каноп латтани итузум сувига ботириб доимо 
яра устига цуйиб турилади, латта цуришга яцинлашганда уни [цайта- 
дан] хуллаб турилади.
Бурдой M
3
F
3
H, кундур елими, цалай упасининг )^ар биридгн бир 
дир%амдан,
арман лойи, му^р лойи ва ювилган сабрларнинг ^ар бири- 
дан икки 
дир%амдан
олиб, буларнинг ^аммасини янчиб, сепиладиган 
дори тайёрлаб ) $ л [ярага] ишлатилади, rçypyrç [ярага] эса гул ëFH 
билан цушиб маржам цилиб цуйилади. Го^о бунга гул ëFH билан тай- 
ёрлангаи мумли суртмага цушилган цисцичбаца кули ^ам фойда 
цилади; яхшиси, унга узи баробар мицдорда 
ицлимиё
[олтин туполи] 
цУшишдир. Б аъ за н тутиёдан тайёрланадиган 
дори 
^амда 
семизут 
суви ёки испагул шираси билан ювилган тутиёнинг узи фойда етказади.
Ун олтинчи фасл. Елли шишлар ва мушаклардаги цаварчицлар
Елли шишларнинг баъзиси латиф бурдан булиб купчиганга ухшаб 
туради. Баъзиси елсимон бурдан пайдо булиб, буни елли цаварчиц 
[наф^а]
деб аталади. Буниси [цУл теккизганда] цаттиц ундайди ва ярци- 
раб туради; цул билан уриб курилса, овоз чицаради, айницса[ел] меъда 
ва ичаклар каби бушлиц рубарусида ёки суякларни Ураб турган ва 
суяклар оралигидаги юпца пардалар ёки мушакларни ÿ p a
6
турган ва 
иуш аклар орасидаги пардалар, шунингдек, пайларни ураб турган пар- 
даларда т\/планса, шундай булади.
Б аъзан бу [ел] буш жойларга тарцалмайди, балки бир-бирига ту- 
таш аъзолар орасини ёриб киради ёки шу [жой]ларнинг узида пайдо 
булади ва уларни ёрилишга олиб келади. Ел 
тириз
ва цуюцлиги, уни 
Ураб турган парданинг зичлиги ва тери тешикларининг торлиги сабаб- 
ли цамалиб цолади.
Б а ъ за н киши тизза каби бирор аъзода ёришга э^тиёж турдира- 
диган шиш бор деб гумон цилиб, уни ёрса, фацатгина ел чицади холос.

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   268   269   270   271   272   273   274   275   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish