Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet268/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   264   265   266   267   268   269   270   271   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

270
Т и б ц о н у н 
а
а р и. 
Т у р т и н ч и к и т о б
Юмшатувчи дорилардан бири мана бу: зигир ёги чукмаси билан 
сирка чукмасини олнб, яхшилаб цайнатилгандан кейин, устидан эри- 
тилган думба ешни цуниб ишлатилади.
[Сикиррусга]
царши яхши дорилардан яна бири: ёввойи бодринг 
ва гулхапрн нлднзипи олиб, иккаласидан чапиладиган дори ясалади; 
агар и у н ккал а сига 
майъа
елими цушилса, яхшироц булади.
ШншпИпг юмшагани билинса, анча кунгача унга уткир сиркада 
эрнт;:.;гин цаврак елими цуйилади; ундан кейин цайтадан юмшатувчи 
дори ишлатилади. Еки гальбан елими ва говширни, ёки гальбан елими, 
кл:зр^к елими ва муцлни олиб, ^аммасини янчилади, [сунг] озгина са- 
рнц йунричца ва зигир шираси билан цушилган бон ёги ва гулсапсар 
(.¡и билан цориб, мар^амдек цилиб ишлатилади.
>>,аммом чиркини цаттиц шишларга ишлатиладиган мар^амга цу- 
шилса, ж уда фойдали дорилардан булади. ^ а м м о м чирки топилмаса, 
унинг урнига гулхайри ва табиий сода ишлатилади.
1
\улрунанинг биз айтиб утган цуюц суртмалари ёки 
ёрис
ва 
цу-
йовун
цуюц суртмалари тарцатиш учун ишлатиладиган фойдали до­
рилардан ^исобланади. Шиш ж уда рализ булганда сирка ишлатиш за- 
рур, чунки сирка парчалайди ва шишли аъзо цувватини, хусусан, у 
асабли булса бушаштиради, натижада [аъзони] моддадан жуда бу- 
шатиб, моддани ташцаридан таъсир курсатувчи сабабга топширади. «Пе­
кин сиркани ишлатиш ва дорилар [таркибига] киргизиш [шишнинг] 
бошланишида эмас охирида, [136] жуда юмшатиш пайти келганда бу- 
лиши лозим; сиркани юмшатувчи дорилар оралатиб аста-секин цулла- 
нилади; уни о^исталик билан ишлатилмаса асабларга зарар етказиб, 
уларни цотириб цуяди.
Каттиц шиш этли аъзода, масалан, талоцда булганида табиб сир­
кани ж ур ъ ат билан ишлата берсин. Го^о шишли жойга сирка сурти- 
лади ва уни сирка билан бурлантирилади; кетидан говшир каби дори, 
сунг суюц цаврак елимидан суртилади, олдин суюц [чиркидан] озгина 
ишлатилади. Кейин унинг цувватини кучлироц цилиб ишлатилади-да, 
сунгра аста-секин юмшатувчи дори ишлатишга утилади. Шишга [цар- 
ши] буриштириш хусусияти булмаган юмшоц ёг ишлатилиши лозим. 
Бу сувдан кура мувофицроцдир. Айницса, э$л укроп билан тайёрлан- 
ган укроп ёги [ишлатиш керак].
Пап ва асаблардаги цаттицликларни парчаловчи дорилар билан да- 
воланади. К изДиРилган тош> [айницса], тегирмон тоши билан бурлатиш 
буларга царши яхши тадбирлардандир; бурлатиш учун ишлатиладиган 
[дориларнинг] афзали марказитдир. Токи тер чиццунича бурлатишни 
кучайтириб бориш керак- Марказитни янчиб, сиркада ивитиб [шишга] 
суртилса, баъзан фойда етказади. Латиф [хилтни] ажратиб ташлаб,
www.ziyouz.com kutubxonasi


У ч и н ч и ф а н
цуккини цотириб цуймаслиги ва асаб цувватини ^аддан ташцари бузиб 
юбормаслиги учун, бунда ^ам сиркани о^исталик билан ишлатиш ке- 
рак. [Шиш] бошланишида сирка ишлатиш хавфли; уни юмшатувчи [до- 
рилар] оралатиб ишлат. [Сирка билан] даволай бошлаганда, аъзони ай- 
тиб утилган нарсалар билан буглантир, шу пайтда мувофиц дорилар- 
ни сурт. [Шиш] этли аъзода булганда, сирка ишлатиш бехавотирроцдир.

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   264   265   266   267   268   269   270   271   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish