[ваф. 160/776 й.) ва Абдак (VIII асрнинг иккинчи ярми)нинг она- шахри эди



Download 33,09 Kb.
bet1/7
Sana19.02.2023
Hajmi33,09 Kb.
#912792
  1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
#2



[ваф.160/776 й.) ва Абдак (VIII асрнинг иккинчи ярми)нинг она- шахри эди.
Ирок мусулмонлари учун христиан монахлиги билан, ай- ни^са, унинг несториан шакли1 билан яцинлик хос эди. Лекин шунга кэдэамай уларнинг х&ёгг
тарзи с^фийларни Худога ибодат килишининг му^им белгиси сифатида жуй мато кийишдан воз кечишга мажбур эта олмади. Хдтто аксинча, улар атайин ва из- чил равишда христиан монахларига тацлид цилдилар: Амир б. Абд(ал) Кай с I [VII аср урталари), Абу Бакир б. Абд Ра^мон (ваф. 94/713 й.) ва Исо б. Сабих Мудрор (ваф. 227/841 й.) сингари илк зохрдлар эдецида купинча (мусулмон) жамоасининг монахлари сифатидагапирдилар. f Жун мато кийиш одати ва зохдцликнинг алохдеда куриниши Куфа ва Басрадан Сурия ва Багдодга ёйилди. Охир-ок;ибатда у IX асрда кенг ривожлана бошлаган зо^идлик ва суфийлик хдрака- тининг номи булиб колди.
Халифаликнинг шарций улкаларида «Багдод» суфизмининг

1

ёйилиши махдллий зо^идлик хэракатларининг, к;исман, карро-
мийа (Хуросон ва Мовароуннахр)нинг рацобатлашуви туфайли
кийин кечди; уларнинг рах,барлари уз издошларини «бегона»
хурожуйли
к одати ва номидан к^йтаришга хдракат килдилар..
Бу хэракатларнинг маънавий-ру^ий амалиёти хусусиятлари
хдкида жуда оз маълумот етиб келган: у хдракатлар кейинчалик
ё бостирилган, ёки суфизмга сингиб кетган.
АБД ВОЗДЦ Б. ЗАЙД
Х,асан Басрийнинг купсонли издошлари орасида Абд Водод б. Зайд (ваф. 133/750 йилга якин) хзм бор эди. У узининг ж^цин ваъзлари туфайли халцка танилди; ваъзларида м^мин булиш- нинг мух,имлигини, истеъмол цилинадиган таомга эх;тиёткор булиш ва хул^-атвор одобининг муз^имлигини таъкидлади. У профессонал воиз (цосс) сифатида гузал нотик^ик махрратига эга булиб, тингловчиларни доимо Худо билан учрашиш учун тайёргарлик куришга чацирди; тингловчилари куз олдида Киё- мат кунининг ёркин образини гавдалантирди. У охиратда Худо-

1 Voobus, Syrian and Arabic Documents, p. 20,58,101, etc.; Ogen, «Did the Term sufi...», p. 40*45.

БАХ.ОУДДИН НАКШБАНД ВА НАЦШБАНДИЯ



Бахруддин Мухаммад б. Мухаммад Накшбанд (718-791 / 1318-1389) номи билан аталган тарикат «накшбандия» - «накш солиш» хунарининг номидан келиб чиркан: манбаларга к}фа, у отасига Бухоро кимхобларига накш солишда ёрдамлашган. Бошка бир ривоятга кура, унинг номи (накшбанд) $таи У4)™ жо" рий этган Худо номини муттасил равишда «жим» ёки «тинч» зикр килиш натижасида (яъни михланиб ко л га н].
Бах,оуддин Накшбандни олтинчи шиа имоми Жаъфар ас-Со- дикнинг авлоди деб х^соблайдилар. Бу имомнинг номи з^акика- тан хам, унинг маънавий силсиласида муттасил тилга олинади, бирок унинг хаётлиги ва вафотидан к^п ^тмай ёзилган манба- ларда унинг Пайгамбар билан карин дош лиги эслатилмайди. Бу илк манбаларда асосий ургу Бахоуддин Урта Осиё хожагонлар занжирида еттинчи хдлка эканлигига, унинг биринчи хдлкаси машз^ур «авлиё» Абу Юсуф Али Хамадоний (ваф 534 /1140 йили Марвда) булганлигига каратилади.
Бакруддин Накшбанд мух^ррам ойида 718 йили (март, 1318 йил) Бухоро якинидаги Касри Х,индувон деган жойда тугилди. Кейинчалик бу жойиинг номи унинг шарафига «Касри Ори- фон» («орифлар касри») деб аталди.
Накшбанд тугилганидан сунг Абу Юсуф Али Хамадонийнинг бешинчи авлоди булган Хожа Мухаммад Саммосий Бахоуддин Накшбандни узига тутинган фарзандликка кабул килди. Сам- моси ёш йигитни узининг энг якин муриди Хожа Амир Кулол- га (у Темурнинг устози булиб, унинг т^ла ишончини козонган эди
1! укитишни тайинлади.
Накшбандия ривоятларида Амир Кулол накшбандия тарика- тининг маънавий силсиласидан Бах,оуддиндан бевосита олдин- ги хдлн;а сифатида тасвирланади, чунки у Бахруддинга тасавву- фий йул асосларини, кисман нисбати - сух,батни, яъни тарикат ички х^ёти коидаларини, таълими одоб тарикатни ва талкини зикр (зикр айтиш коидалари)ни ургатди.
Янги тарикат асосчиси сифатида Бахоуддин га жуда куплаб маънавий мураббийлар билан ал о ка урнатишига тугри кел- ди. Амир Кулол кулида янги муридлиги вактида Бахоуддин га

1 Graham Т., «Shah Ni'matullah Wali, Founder of the Ni’matullahi Sufi Order», in LLewisohn fed.) The Legacy of Medieval Persian Suflsm. London and York, 1993,
p. 180.



Хамадонийнинг вориси Хожа Абдухолик Гиждувоний (вафоти 617/1220 й.) дан бошлаб унинг маънавий силсиласининг олти аъзоси «к^ринди».
Бу к$финиш унинг тасаввуфга «иккинчи багишлови» б#лди, чунки Гиждувоний Бах,оуддинга «овозсиз» зикр айтишни топ- ширади; бу «зикри хуфия» биринчи устози Амир Кулол ва унинг / издошлари амал киладиган «зикри жахр»га зид эди. /

Шу ондан бошлаб Базфуддин ана шу топширщ («зикри ху- фия»)ни хдётга татбик эта бошлади ва бу Амир Кулол к^лида Укишни давом эттиришига халакит бермади; нихрят, Амир Ку­лол узининг маънавий устозлик фаолияти нихрясига етгани- ни, Бахоуддин «турклар ёки тожиклар орасидан» узига бошка шайхлар излаши мумкинлигини айтади.
Мовароуннахрда VIII/ XIV асрда «тожиклар» ва «турклар» уртасидаги тафовут лингвистик лринципга асосланган. Асосан туркий ахрли уртасида кенг ёйилган яссавия тарикатига зид равишда купчилик хожагонлар форс тилида сузлашувчилар эди. Яссавия тарикати буюк тур к «авлиё»си Аз^мад Яссавий (ваф. 562/1167 й.) томонидан асосланган булиб, Хамадонийнинг му- ридларидан бири эди.
Айтиш мумкинки, Бахоуддин уртасида «машойих,и турк» номи билан танилган Яссавий пирларининг радбарлиги ости- да укиди. Нима булганида з^ам накшбандия тарикат и кейинча- лик туркий халклар уртасида кенг оммалашди.
Бахоуддин маълум вактини тожик шайхи Мавлоно Ориф Дикгароний жамоасида ртказди, у Бахруддинга зикри хуфия- нинг сирларини ургатди. Кейинги икки ёки уч ой мобайнида Нахшаб шахрилик Яссавия пирларидан Кусам Шайх билан му- локотда булди. Шундан кейин у ун икки йил давомида к;айсидир Яссавия «шайх»и Халил ота кулида укиди.
Биз манбаларда дуч келадиган анахронизмларга царамасдан (масалан, агиографик асарлар, Темурийлар тарихи, Магриблик сайёх, Ибн Батута мулох^залари) айтиш мумкинки, бу «Х,алил ота» аслида Козон Хон - Чигатой хонлиги хукмдорларидан бошка одам эмас. Айрим тадкикотчилар Базфуддиннинг Халил Ота билан муносабатида кейинги накшбандия шайхларининг дунёвий з^укмдорлар билан якин алока урнатишга интилиш манбаларини куришга мойилдирлар. Бирок бизга маълум бул- ган маълумотлар бундай карашни тасдикламайди.




Сарой тунтариши натижасида Халил Ота тахтдан агдарил- гандан сунг Бахруддин Бухорога кайтади ва шогирдлар тай* ёрлай бошлайди, шогирдларининг купи бухоролик ва унинг атрофларидан эди.



Download 33,09 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish