Узбекистон республикаси вазирлар maxjcamach Х. Узуридаги «оила» илмий-амалий



Download 7,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/200
Sana24.02.2022
Hajmi7,73 Mb.
#205613
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   200
Bog'liq
Оила энциклопедияси. Акрамова Ф.А

Хаддан зиёд туйнб овкат емаслик. Куп 
овкат ейиш инсон соглигига зарар етказади.
Бу коидаларнинг барчаси фарзандлари- 
мизни соглом турмушга, маданиятга, ах­
локий тарбияга ургатишда катта ёрдам 
беради.
Шунингдек, халкимиз орасида эъти- 
роф этилган дастурхон атрофида узини ту- 
тишга дойр куйидаги коидаларни хам би­
лиш мухимдир:
- чакирилмаган жойга бормаслик;
110


- таклиф этилган жойга кечикмаслик;
- мезбонлар таклиф этмагунча, дастур­
хон атрофига утирмаслик;
- овкатланаётганда таомни одоб б-н та- 
новул килиш;
- нонни булакларга булиб ейиш;
- огизни тулдириб овкатланмаслик;
- шошмасдан овкатланиш;
- тирсакларига таянмаслик ва кенг куй­
маслик;
- ким биландир сузлашмокчи бул- 
ганда хам, ёнидаги мехмонга орка угир- 
маслик;
- огизда овкат б-н гаплашмаслик;
- катталар урнидан турганида, дас­
турхон ёнидан четланиб, улар хонадан 
чикиб кетганидан кейингина урнига ути­
риш;
- стулда ястаниб, ялпайиб утирмаслик;
- мезбон овкатланишни мехмонлардан 
сунг тугатиши;
- дастурхон атрофида баланд овоз б-н 
гаплашмаслик;
- хамма овкатланиб булмасидан урни­
дан туриб кетмаслик.
Ота-оналар бу одобларни тарбиянинг 
пойдевори деб билишлари ва фарзандларга 
хар куни сабр билан ургатишлари, узлари 
ибрат юфсатишлари лозим. Зеро, бу фази- 
латли амаллар инсонни азиз килади, одам­
лар б-н узаро муомала-муносабатда жуда 
мухимдир.
ОИЛА - никохга ва якин кариндошликка 
асосланган ахлокий масъулият, узаро хур­
мат, тушуниш ва мехр-мухаббат умумий- 
лиги б-н богланган кичик ижтимоий гурух. 
Бошка турдаги кичик гурухдардан ушбу 
жихатлари б-н ажралиб туради:
- О. ижтимоий гурух сифатида курила- 
ётган пайтидаёк унга икки киши учун бир 
умрга авлодлар давом эттириши керак бул­
ган маскан;
- О.да шахслараро муносабатларнинг 
бир неча турлари амалга ошади. Оилавий
муносабатларда тарбиявий, психологик, 
хдссий, молиявий, жинсий ва б. вазифалар- 
нинг амалга оширилиши кузатилади;
- О.даги барча муносабатлар заминида 
ижобий ёки салбий холатлар юзага келади, 
яъни О. аъзоларидан кимнингдир кимгадир 
таъсири окибатида шахе мукаммал шакл- 
ланиши ва комил инсон даражасига етиши 
ёки тарбияси огир, хулки бузук одам булиб 
тарбияланиши мумкин.
- О. жамият хаётининг бир бугини 
булиб, жамиятнинг тараккиёти ва шакл- 
ланишида мухим урин тутади, яъни О. жа- 
миятга шахсларни етказиб беради ва шу 
шахслар О.да олган билими, тарбияси ва б. 
хусусиятлари б-н жамият хаётига таъсир 
утказади.
- О. жамиятнинг таянч устуни, унинг 
хал килувчи бугини. О.ларнинг мус- 
тахкамлиги асосида жамият тинчлиги ва 
баркарорлиги таъминланади.
Оилавий бирлик мураккаб ижтимо­
ий муносабатлардан иборатдир. О дат­
да, О.нинг вужудга келишига никох асос 
булади, шунинг учун О.да болалар ту- 
гилмаган булса хам, никох муносабати- 
нинг узи О.ни ташкил этади. О.да эр-хотин 
б-н бирга фарзанднинг хам булиши типик 
О.ни вужудга келтиради. Ота-оналар ва 
фарзандлар жипелашган О. бирлиги бу­
либ, улар }фтасидаги жуда якин оилавий 
муносабатлар шаклланади ва бу уз навба- 
тида О.нинг ядросини ташкил этади.
Узининг ижтимоий мазмунига караб 
О., унинг асоси сифатида никох, никохнинг 
натижаси сифатида эр-хотин муносабат- 
лари ва эр-хотин муносабатларининг на­
тижаси сифатида фарзандлардан ташкил 
топади, албатта.

Download 7,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish