У'збекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги



Download 10,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/130
Sana10.11.2022
Hajmi10,12 Mb.
#863245
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   130
Bog'liq
Filologiyaning dolzarb muammolari

н е м и с
 
в а
 У
з б е к
 
т и л л а р и д а
“ХУШМУОМАЛАЛ ИК”
КОНЦЁПТИНИНГ КИЁСИЙ ТАДЛИЛИ
Бабаева Г.С. — УзМУ
Маълумки, сунгги йилларда тилшуносликда концепт 
муаммоси куплаб олимларнинг тадкдкрт ишларида турлича 
тащин кдилянади (О.А. Крюкова, Ю. С.Степанов, С. Г.Шафи- 
ков ва боищалар). Тилшуносликда концепт атамаси “семантик 
майдон” деб хам эътироф этилади. Семантик майдонни хосил 
кдяадиган сузларнинг йишндиси маълум бир концептни 
ташкил этади. Куйида биз “хушмуомалалик” концептининг 
немис ва узбек тилларида ифодаланишининг айрим узига 
хос хусусиятларини тахдил кдггиб утамиз.
19


“Хушмуомалалик” концептами тавсифлаш ва таснифлашда 
мавжуд тадк^икртларда тизимли-семантик муносабатларда \ар 
хил системаларни аник,лашдаги амалий етишмовчиликлар, 
“хушмуомалалик” концептини урганишдаги тил воситалари 
ва уларнинг семантик ^амда маданий аспект жи^атдан 
изо^ланиши замонавий тилшуносликда долзарб масала 
^исобланади.
Немис тилидаги хушмуомалаликни ифодаловчи сузлардан 
hofik h
лексемасини мисол сифатида оладиган булсак, унинг 
синонимик лугатларда та^дим этилган маънодошларини 
келтириб утишимиз мумкин: 
artig, aufinerksam, galant, glatt,
pflichtschuldigtft, ritterlich, rucksichtsvoll, taktvoll u. a.
Юкррида келтирилган хушмуомала сузининг маънодошлари 
изошли лугатларда куйидагича таърифланади:
1) hoflich (Ggs. —> unhoflich): anderen Menschen den 
gesellschaftlichen IJ mgangsformen gem,£$. mit Achtung und 
Freundlichkeit begegnend; von einer solchen Haltung zeugend: 
er war ein sehr hoflicher Mensch
(Ott, Haie 229).
2) ritterlich: dienst- und hilfsbereit gegeniiber Frauen: 
ein
ritterlicher Mann.
3) galant (veraltend): betont hoflich Frauen gegenuber; bezeichnet 
im Unterschied zu ... ritterlich “ mehr eine rein auBerliche Form, 
die nicht auf einer bestimmten Haltung beruht: 
Der Baron .... bot
seiner Gemahlin galant den Arm
(Winckler, Bombeig 177).
4) zu v o rk o m m en d : in h o flic h e r W eise zu k lein en
Dienstleistungen bereit, die nicht unbedingt zu erwarten sind: 
Z- B.: gegen jedermann.
Узбек тилида хушмуомалаликни ифодаловчи сузлар 
купчиликни ташкил этади. Мисол сифатида хушмуомала, 
хушфеъл, мулойим, муомалали каби сузларни санаб утиш 
жоиздир. Ушбу сузлардан бири хушмуомала сузи узбек 
талин инг изошли лугатида куйидагича изо^ланади:
1. 
Муомаласи, гап-сузлари, хатти-харакати ёк^мли; 
хушфеъл.
Умрзо^ ота ... кавак голга к.ок.илган михларга оситлик; 
Кармо
1
дтарни олиб куздан кечираркан, бу хушмуомала 
йигитнинг ... сузларини дилида такрорлаб, мийигида 
жил май иб куйди ( X. Гулом, “ Машъал”).
Доимо кулимсираб гапирадиган хушмуомала комиссар 
хрзир дагал ва шдддатли куринди (И.Ра^им, “Чин мух^ббат”).
20


2. Одоб билан ё^имли муомала к^илиш; хушфеъллик.
Анвар хар ким учун севишти ва хушмуомаласи барчага
баравар эди (А.Кддирий, “Мехробдан чаён”).
3. Хушмуомалалик билан мурожаат цилмок;.
Анвар Мурод - хушмуомалалик ила мехмонларни 
эш икка кадар жунатиб, кулларини сик,иб хайрлашди 
(Ойбек, “Нур кддириб”).
Хушмуомалаликни ифодаловчи суапардан яна бири булган 
“хушфеъллик” сузи изохш лугатларда куйидагача изохланади:
1. Хушфеъллик: яхши муомала.
У [Дадамат ака] ажойиб хушфеъллик билан йигитларни 
чорнояга таклиф этди (Ф.Мусожонов “Химмат”).
2. Феъл — атвори яхши, кишига муомаласи ёкддиган.
Иван Василич комбатнинг лаёк;ати, махаллий шароитни
чу^ур б и л и ш и н и хурм атлар, у н и н г х уш ф еълли ги , 
Халоллигини ёк,тирарди (Ш. Тош матов “Эрк Щ'ши”).
Шундай килиб, мулокрт маданиятида дастлабки мезон 
хушмуомалалик хисобланади. Мулокрт табассум билан 
бошланса, икки ургада самимият пайдо булади. Мулокрт 
жараёнида хушмуомалалик инсон хулк^атворининг нозик 
жихатларини ифода этади. Хушмуомалаликнинг формалари 
купинча расмий хушмуомалалик, яъни муайян этикет 
к,оидаларининг кулланилиш ига алокддордир. Х уш ­
муомалалик сузига зид булган антиподлар хам мавжуд 
булиб, улар к,уйидагилар хисобланади: куполлик, узини 
тута билмаслик, сержахллик, хурматсизлик, илтифот- 
сизлик ва х-К-
Ушбу мак.оламизда “хуш муомалалик” концептини 
батафсил тахдил килишнинг имкони булмади, келгуси 
ишларимизда циёсий тахдил циляшнинг хар тарафлама 
ёритилиши кузатилади.

Download 10,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish