Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий


Субстанция — лотинча булиб, м о\и я т демакдир



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

110 Субстанция — лотинча булиб, м о\и я т демакдир.
111 Ф орма - лотинча булиб, шакл демакдир.
189


М о\ият ва шакл (ходиса) узаро боглик, булиб, пред- 
метларнинг ички ва таищи томонини характерлайди. 
Мохият — ички, яширин, шакл (х;одиса) эса ташк;и, 
реалдир. У мох,иятнинг моддий куриниши, к,обиридир.
М о\ият \одисалардаги — бир турдаги предмет- 
лардаги умумийлик булса (масалан, барча \икояларнинг, 
соатларнинг, к;аламларнинг мо^ияти битта, умумий), 
\одиса хусусийликдир, ягоналикдир (масалан, умумий­
лик булган мохият турлича шаклга, куринишга, х,ажмга 
эга булган ягонани, ало^идани акс эттиради. К,иёсланг: 
соат, калит, булут, сув)
Ходиса динамикрок,, узгарувчанрок,, мохият эса ста- 
тикрок,, узгармасрок,, доимийрокдир.
Фалсафий жихатдан мохият хддисани белгилайди, 
унинг макзи' асоси булиб, у х,одисани, предметни пред­
мет к,илувчи, ижтимоий ахамиятга эгалигини таъмин- 
ловчи ^исобланади.
Шакл (\одиса) предметнинг мавжуд булиш усули, 
мо^иятнинг элементларини бир бутунликка борлайдиган 
нарсадир. Форма предметнинг борлигини, нима эканли- 
гини курсатиб туради.
Мох,ият предметнинг белги ва хусусиятларида куза- 
тилади. У предметнинг ички жи\атдан к,андайлигини 
ифодалайди.
Фалсафадаги мохият ва х,одиса диалектикаси тилшу- 
носликда — тил ва нуткда, тил ва нутк, бирликларида 
(элементларида) шакл ва мазмун муносабатида кузати- 
либ, ифодаланади. Бинобарин, фалсафадаги мохият ва 
хсдиса муносабати тил фактларида шакл ва мазмун 
муносабатининг фалсафий асоси — усулологик асоси 
булиб, айни муаммо тилшуносликда XIX асрнинг бош- 
ларида уртага ташланди.
Тил ва нутк, муаммосидан бизга маълумки, ушбу 
ижтимоий-психик, ижтимоий - индивидуал х,одисалар 
узаро богланган, узаро муносабатдаги жараёнлардир.
190


Тил ва нуткда х,ам шакл ва мазмун муносабати бе- 
восита хос булиб, уларда шакл ва мазмун категориясининг 
6
о е л ш $ л и г и
узига хос намоён булади, лисоний хддисалар, 
бирликлар тахдилида фаол кулланади.
Тилпгуносликда — тил системасида шакл, одатда, 
лисоний бирликларнинг моддий томони, ташки - ифо- 
даловчи товуш томони билан; мазмун эса тил бир- 
ликларининг ички томони, маъноси, ифодаланувчи то­
мони билан богланади.
Тил ва нутк, бирликларининг шакли ва мазмуни 
уртасидаги богланиш шартли - ижтимоий характерга 
эга булади. Чунки бундай богаанишлар жамият томо- 
нидан тайёр хрлда олинади. Аникрога, жамият аъзолари 
тил бирликлари орасида кайд этилган богланишларни 
авлодлардан тайёр х,олда к,абул к,илади, урганади. Улар- 
ни кандай >;олда олган булсалар. шундай ^олда ишла- 
тади, куллайди, акс холда жамият уни кабул кдлмайди 
ва унга тушунмайди. К,иёсланг: (и) харфини «и» сифа- 
тида талаффуз этиш, (-) бу белгини - айриш аломати, 
буни (х) купайтириш белгиси, ушбу ракдмларни (1, 10, 
100, 1000, 1000000) бир, ун, юз, минг, бир миллион деб 
тушуниш вактидаги шакл ва мазмун богланиши ижти­
моий (шартли) богланиш хисобланади. Демак, бундай 
богланишлар, муносабатлар жамият томонидан - авлод­
лардан шу .\олда к,абул кдлинган. Шунга кура жамият 
аъзолари ушбу богланишларни, алокдларни шу хдлатда 
олади, урганади ва куллайди. Демак, кейинги авлод 
уларни кдндай кабул кдлган булсалар, худди шундай 
ишлатади, акс \олда уни кабул килмайди хам, тушун­
майди \а м .112 Шундай богланиш диалектик богланиш, 
муносабат булиб, у ижтимоий (шартли) богланиш си- 
фатида мавжуддир.
Тил системасида тил ва нутк,, тил ва нутк, бирлик­
лари шакл ва мазмун муносабатига кура, алощда мух^им 
а^амият касб этади.

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish