Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508



УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА
УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ
Р. РАСУЛОВ
УМУМИЙ
ТИЛШУНОСЛИК
Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус
таълим вазирлиги томонидан укув кулланма
сифатида тавсия этилган
ТОШКЕНТ - 2007


Р.Расулов. «Умумий тилшунослик». Тошкент. «Fan 
va texnologiya». 2007, 256 бет.
Кулланмада умумий тилш унослик фани, жа^он тил­
шунослиги тарихининг асосий боск,ичлари, етакчи й$^а- 
лиш лари, мактаблари, таълимотлари ва тилшунос алло- 
малар хакида маълумот берилади. Ш унингдек, и ища 
тилш уносликнинг илм ий-назарий ва фалсафий муаммо- 
лари: тил ва нутк,, тил ва нутк; бирликлари, субстанция 
ва форма, система ва структура, семиотика, тилнинг 
икки ж щ ати , синтагматика ва парадигматика, типоло­
гия каби мух,им ва мураккаб масалалар \ак,ида фикр 
юритилади.
Иш тилшуносларга, республика олий укув юртлари 
узбек филологияси факультетларининг бакалавр ва ма- 
гистрларига мулжалланган.
Масъул мух,аррир: ХАМИД НЕЪМАТОВ 
- филология 
ф анлари доктори, профессор
Тавдизчи: 
САОДАТ М У Х,АМ ЕД О В А —
ф илология фанлари номзоди, 
доцент.
ISBN 9 7 8 -9 9 4 3 -1 0 -0 3 8 -1
«Fan va texnologiya» нашриёти, 2007.


МУХДРРИРДАН
Тилш унослик буйича олий укув юртларида укдти- 
лаётган фанлар ичида «Умумий тилшунослик» укув 
фани дарслик ва кулланмалар билан таъминланганлик 
жихатидан энг камбагал десак, хато булмайди. Кейинги 
25 йилдан ортик, вак^ давомида бу йуналишда хеч нарса 
эълон кдпинмаган. Шунга кура Р.Расуловнинг ушбу 
кулланмасига талаб ва эхтиёж жуда катта.
Укув кулланманинг кириш булимида муаллиф уму­
мий тилш унослик укув ф ани к.изикд'ирадиган масала- 
ларни жуда тугри санаб утади ва режалаштирган куллан­
манинг уч к,исмдан иборат эканини айтиб, бунинг са- 
бабларини тушунтиради.
К улланманинг биринчи к,исми тилш унослик тарихи 
масалаларига багишланиб, уз ичига олти бобни олади.

Пуни ало\ида таъкидлаш жоизки, кулланма узбек 
толиби илмларига мулжаллаб ёзилган. Шу боис унда тил­
шунослик ф ани ривожига улкан хисса кушган Абу Наср 
Ф оробий, Абу Р ащ о н Беруний, Абу Али ибн Сино, 
Махмуд Кош гарий, Махмуд аз Замахшарий, Алишер 
Н авоий, М ирзо Меадихон каби шарк, алломаларининг 
лингвистик мерос ва талкднлари тахдилига катта эъти- 
бор берилган. Бу эса мазкур кулланманинг кдммат ва 
ахамиятини кескин оширувчи омилдир.
М уосир узбек тилшунослигида замонавий тахлил 
усулларининг шаклланиши, ривожланиши ва оммала- 
шиши совет лингистикасида Иван М еш чанинов, Лев 
Ш черба, Евгений Поливанов, Виктор Виноградовлар- 
нинг таълимотлари билан узвий боглик, булганлиги са- 
бабли кулланманинг бешинчи бобида худди шу тилшу- 
носларнинг лингвистик к,арашларини атрофлича шарх- 
лайди.
3


Укув кулланманинг олтинчи бобида узбек тилш у­
нослиги таракдиётига уз \и ссалари н и кушган ундан ор- 
тик, тилшунос олим нинг илмий фаолияти ва лингвис­
тик к,арашлари муфассал ёритилади. Бу уринда шуни 
к,айд этиб утиш керакки, бунда хам муаллиф персоналия 
усулидан бориб тугри йул танлаган.
И ш нинг наватдаги иккинчи к,исми тилш унослик­
нинг назарий масалаларига багишланган булиб, у ун бир 
бобдан ташкил топади. Бунда жуда асосли ва тушунарли 
шаклу мазмунда шархланганидек, бамисоли тил (лисон) 
айни бир замонда хам ижтимоий, умумий хамда хусусий 
(шахсий, индивидуал) мохиятли эканлигидай фан хам 
ижтимоий ва шахсий каби зиддиятли мазмун - мохият- 
га эгадир. Академик Сергей Вавиловнинг уз чикдш ла- 
ридан бирида: «Фан — бу олим деб аталувчи айрим 
шахсларнинг уз кдзикиш ларини (давлат) маблаги хисо- 
бидан кондиришларидир» - деб хазиломуз айтган гапида 
катта хикмат ва хакдк;ат яш иринган. Камолотга етган 
олимнинг эхтиёжи шу даражага кутариладики, бу шах­
сий эхтиёж ижтимоий зарурат, ж амият ривожи шарт- 
лари билан уйгунлашади — шахе ва жамият тавхиди 
юзага келади. Утган аср фанида Д митрий Менделеев, 
Альберт Эйнш тейн, Э нрико Ф ерми, Игорь Курчатов, 
Сергей Королев, узбек олимлари Хабиб Абдуллаев, Со- 
бир Ю нусов, Иброхим М уминов, Абдурауф Фитрат, 
Аюб Руломов кабиларнинг ф аолияти бунинг ёркдн на- 
мунасидир. Бундай 
олимлар ж амият э\тиёж ларини уз 
эхтиёжлари деб билади ва уни крндириш га интилади. 
Ушбу кулланма хам мана шундай ижтимоий эхтиёж 
туйгусининг шахсий кизик,иш, илмий дунёк,арашини 
умумлаштириш шаклида вок^еланиш куринишларидан 
биридир. Тилш унослигимизда дунёк,араш, ф аннинг маъ­
лум 
т а р а к к и ё т
боекдчини умумлаштириш га улкан эх­
тиёж мавжудлигидан эса, жумладан, академик Азим 
Х ож иевнинг лисоний бирликлар табиати хакддаги ма- 
крлалари силсиласи, профессор Ш авкат Рахматуллаев-
4


нинг «Хозирги адабий узбек тили» дарслиги далолат 
бериб турибди. Рашанхужа Расуловнинг ушбу укув кул- 
ланмаси х,ам шу турдаги умумлаштириш ма>;сулидир. 
Унда муаллиф уз лингвистик дунёкараш ини, узок, йил- 
лар давомида таджик этиб келаётган манбаи — тил 
табиатини тушуниши ва талкин килиш ини умумбаша- 
рий илмий кддриятлар заминида китобхонга етказишга 
интилади. Ш у хусусияти билан бу кулланма алохида 
а^амиятлидир — унда шахсий цизикиш лари ижтимоий 
э\ти ёж билан тав\идлаш ган олим нинг тил ва тилш у­
нослик мо^иятига санаб утилганлар билан бир кдторда 
туриб, узбек тилш унослигининг 

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish